Странице

понедељак, 31. октобар 2011.

Temple of the Smoke - Marvin Marsovac protiv planete Zemlje


Trebalo je tri desetljeća od kultne Igre staklene perli (ISP) da se ponovo u Srbiji pojavi obećavajući psihodelični spejs rok sastav kakvim se pokazuje Temple of the Smoke na prvom albumu "...Against Human Race", gdje se na zanimljiv način koriste likovi i djela Marvina Marsovca, Isaka Asimova, Azatota, Veljka Bulajića...  
Četvorica ljubitelja psihodelije, regea, spejs, kraut i prog roka, doom i stoner metala iz Beograda prošle godine osnovali su Temple of the Smoke, i tokom tri dana septembra snimili osam pretežno instrumentalnih stvari za prvenac pretećeg naziva "...Against Human Race".

"Templari" gitaristi Janko Stojanović i Dušan Žica i bubnjar Dragan Mirković (bez odsutnog basiste Marka Ilića) posjetili su me početkom jula u mom stanu u beogradskom naselju Medaković, gdje smo uz voćno pivo razgovarali o albumu koji se početkom godine pojavio na http://soundcloud.com/temple-of-the-smoke , a do kraja jula je izašao i na CD-u preko ruske andergraund etikete RAIG.

- Otkud vam ime?

Žica: Drugar nam je dao to ime zbog aure koji nas okružuje (smijeh), a nama je delovalo primamljivo, mistično, a ima i psihodeličnu atmosferu, može da se provuče kroz progresivni i spejs rok, dab, sve...

Mirković: Naknadno smo na netu provalili da je to u stvari neki astečki hram u Centralnoj Americi, tako da tek dobija na mistici.

- Nakon ISP kod nas nije bio neki ozbiljniji spejs rok sastav. Otkud vi toj priči, i postoje li dodirne tačke sa ISP?

Stojanović: Sem što volimo taj bend baš nema konkretne. Svi smo se našli preko muzike i skontali kad smo se upoznali da neko sluša fjužn, Meklaflina, Mahavišnu, zatim pank, metal... Što se tiče spejs roka i psihodelije to svi oduvek slušamo i volimo. Ozrik tentakls (Ozric Tentacles) smo znali svi pre nego što smo se upoznali. I dosta elektronike, oko toga smo se isto skontali. volimo Flojde (Pink Floyd), Cepeline (Led Zeppelin), King krimzon (Crimson)...

- Ovdje ne postoji neka spejs-prog scena koja bi posredno mogla pomoći da vas dalje gura. Koliko to odmaže?

Stojanović: Fazon je što kod nas ne postoji, ali neopsihodelična scena u svetu je ogromna! Cveta. Bum je neoprogresivne psihodelije i čitav taj talas stoner roka i dum roka metala. Ljudi se vraćaju na Sabate (Black Sabbath) i St Vitus.

Mirković: Trend je povratka na iskonski zvuk, retro fazon sedamdesetih i osamdesetih.

Žica: Postoji taj hevi-dum kao Elektrik Vizard (Electric Wizzard), Slip (Sleep), Esid (Acid) King, Kjus) (Kyuss), talas s početka devedestih, druga generacija tradicionalnog dum roka, kako oni to zovu, a mi to zovemo "sabatovština".

Stojanović: Gitare spuštene, sve zvuči teško, bluzerski.

Žica: Mi sve spontano radimo, nemamo plan. Izdaćemo treći album tehno, ako se istripujemo! Sviramo, džemujemo, zezamo se, i neko uhvati rif. "Jao to ti je super!", i krenemo da radimo.

Stojanović: Vodimo računa da aranžmanski to upakujemo. Primetili smo sa distance, jer prvi album imamo snimljen godinu dana, da bi mnoge stvari da promenimo. Kao neka poboljšanja.
 
Žica: To ti je sindrom prvog albuma. Hteli smo sve, i dab i ambijentalnu muziku, i spejs, i progresiv rok, nojz... Bilo je puno ideja.

Mirković: Nismo se sastavili uopšte da sviram spejs rok, ispalo je tako. Fuzija svega što volimo da slušamo privatno.

- Svjesno ste išli da bude skoro isključivo instrumentalna muzika? Glas se skor ne pojavljuje...

Žica: Biće ga za nijansu više na drugom albumu. Nemamo ništa protiv pevanja. Voleli bi da sva četvorica pevamo kao Kvin (Queen)...

Stojanović: Ne sviđa mi se u domaćem roku kako ljudi produciraju vokal i kako zvuči. Ja sam u fazonu ako će biti pevanja, daj da to bude kako treba.

Mirković: Koliko je vokala upropastilo dobre bendove...

Žica: Kad sviraš instrumentalno moraš se više posvetiti muzici, aranžmanima, produkciji i zvuku. Konstantno mora nešto da se dešava, nešto da bude fluidno. Kad sviraš klasičan pank ili metal, peglaš ti nešto, ali je vokal u prvom planu. Kod nas je vokal kao treća gitara.

- Tradicija kod nas je glas u prvom planu...

Stojanović: Uvek! To mi nikad nije bilo jasno. Čuješ muziku, fenomenalna je, i pitaš se što nisu vokal stišali, "utopili", da izađe na površinu muzika?
 
Mirković: Sindrom narodnih pevača! (smijeh)

- Zašto tako mračan naziv albuma "...Against Human Race"?

Žica: Pa da li je mračan ili pročišćujući...

Stojanović: Nije teško postati nihilista u Beogradu. Nekako ti dođe kao prirodna stvar...

Žica: Mislimo da je ceo svet sjeban, apsolutno u svakom mogućem smislu. Od socio-društvenih struktura, do konzumerizma, rata, nuklearnog zagađivanja... Čovek na makro slici paratizira planetu. Pošto smo instrumentalni bend, želeli smo da damo koncept našoj muzici na konto onog kako razmišljamo i živimo, bilo da pljujemo govna od domaćih političara ili da pričamo o ne znam... Radim u advertajzingu i znam kako te stvari iznutra funkcionišu, to ispiranje mozga ljudima.

Stojanović: On ispire ljudima mozak!

Žica: A ovamo glumim hipika! (smijeh) Trudimo se da imao ironičnu pozadinu i koncept. Gledamo na našu muziku kao sinematičnu, i želeli smo da nazivima dodamo i neku imaginarnu simboliku koju ćemo da povežemo sa tim kako živimo i razmišljamo. Osim "Tortoise du Mars", koja je nadrealni trip! Kornjače s Marsa, potpuno zezanje. Učinilo nam se da deo liči na Tortoise, a kao pali s Marsa. "Into the Storm" je politički sa semplovima.

Stojanović: Često puštamo uživo video radove i isečke iz filmova.

- Je l' otud dio iz "Čovjeka koga treba ubiti" u kome govori mali đavolak?

Žica: Pa da! Jesi provalio? Care! Pljujemo crkvu, mrzimo crkvu. Mislimo da je to jedna od najgorih institucija koja postoji. Najveća kuga čovečanstva! Administracija koju vode ljudi, a ne arhanđeli.

Stojanović: Ne pljujemo po veri. To je lični izbor, aposlutno nemamo ništa protiv nijedne vere. Učinio nam se kul taj citat, jer govori protiv crkve, a smešno je i naivno jer je to mali đavo.

Žica: A opet nije satanizam, jer na kraju kaže: "Jer satana i Bog su ravnopravni". Potpuni dualizam, pola pola.

Mirković: A i zvučalo je kul ispred dobre zakivačke pesme. (smijeh)

Žica: Ispred "Illudium" puštamo uvek Marvina Marsovca. To je kapislica koju je Duško Dugouško ukrao Marvinu kad hoće da raznese Zemlju jer mu zaklanja pogled na Veneru. (smijeh) Svi koncerti nam počinju tom pesmom. Pustimo sempl iz crtanog filma gde Marvin priča kako ne postoji inteligentan život na Zemlji, kako je to predrasuda. Čovek je samo običan insekt koji gmiže na planeti. Omot za album nam je uradio Nikola Vitković. Na naslovnoj strani je Azatot u činu uništenja Zemlje. Bezoblična kosmička masa koja hiljadu zraka ispušta u pet dimenzija pa na Zemlju.

- A drugi nazivi kao "Naked Sun"?

Stojanović: To je po novel Isaka Asimova "Golo sunce". Simpatičan roman, govori o izolaciji. Postoji planeta na kojoj postoji troje-četvoro ljudi i oni se ne viđaju međusobno. Kad je tema nastajala imali smo dosta ličnih problema prošle godine, bio nam je depresivniji period nekoliko meseci.

...Against Human Race by Temple of the Smoke

- Naslovi nisu na srpskom već samo na engleskom. To znači da više pucate napolje nego ovdje?

Stojanoivć: Nama je ovde super, svirali bi gde god ima puno ljudi kojima bi se to svidelo, ali smo u odmah u startu imali donekle plan da snimimo album i da probamo da ga izdamo van zemlje. Jer smo znali da nam je to korak da odemo na neku turneju, a teško bi mogli sa albumom izdatim ovde. Ovaj dečko Igor Gorely iz RAIG-a je super. RAIG nije velik, ali ima neverovatnu distribuciju po celom svetu. On je nas kontaktirao, čuo je po neku pesmu.

Žica: Odlepio je, delovali smo mu prilično originalno... Svirali smo u Vladičinom Hanu, sviramo sa Vajtsnejk (Whitesnake) kaver bendovima, sviramo sa svima. Svirali smo sa van Gogom kao predgrupa, a mrzimo ih...

- Ostaviću i to...

Stojanović: Stavi nije problem.

Mirković: Pozdravi Đuleta! (smijeh)

- Pomenuste da radite drugi album. U kom pravcu se ide?

Mirković: Prvi album smo ušli u studio i za tri dan snimili ceo album.

Stojanović: Nove pesme su mnogo konceptualnije uklopljene i ne vidi se tolika razlika između pesama žanrovski.

Žica: Ima daba, hevimetala, proga. Zove se "The Lost Art of Twilight". To je priča Tomasa (Thomas) Ligotija. Fenomenalan pisac! Kao kad bi se spojili Lavkrafta i Kafku i pisali u današnje vreme. Drugi album smo želeli da uokvirimo da ne bude tako nihilistički.

Stojanović: Iako je prošlo samo godinu dana, kao da smo omatorili (smijeh). 

Razgovor sa Templarima objavljen je u nešto skraćenom obliku polovinom jula 2011. godine na 

Нема коментара: