Странице

среда, 29. фебруар 2012.

Vlada Džet - Shvatio sam da neću umreti mlad

Vlada Janković-Džet, nekadašnji basista rok prvoboraca iz šezdesetih Crnih bisera i kasnije Tunela, danas najpoznatiji kao dugogodišnji voditelj i zaštitni znak radio Beograda 202, nekoliko dana pred kraj 2011.objavio je sa podmlađenom postavom svog Vlada Džet benda novi, ali svejedno nepopravljivo starinski zvučeći CD album "No. 4". Džet nudi "bazični rokenrol, pomalo naslonjen na amerikanu" na albumu za koji se nada da mu neće biti posljednji u karijeri.

"Nije sladunjav, nije vaćaroški, već pravi, bazični rokenrol album. Postoje oni koji mnogo bolje sviraju to, ali i oni koji to rade mnogo lošije. Mi rokenrol sviramo kao ljudi kojima je to način života", reče mi Džet u kafeu Radio Beograda gdje smo se našli nekoliko dana uoči Nove 2012. godine sa upravo tiskanim primjercima CD-a "No. 4" u rukama, u izdanju Long pleja (Long Play), promoterske kuće za koju radim.



Novi album Džet je kao pjevač, basista i glavni pjesmotvorac snimio sa novim članovima svog sastava - od njega nekoliko desetljeća mlađim gitaristom Ivanom Milenkovićem i bubnjarem Željkom Abcijem. Producentisu Džet i Dadi Stojanović, koji je bio i snimatelj u svom studiju "Kazablanka" u Beogradu. Gostuju kao prateći pjevač Ljuba Ninković i klavijaturisti Dragan Raičević, Dejan Tomović i Žarko Bovan.

"Na četiri albuma Vlada Džet benda ljudi su se menjali, a Ljuba je stalno prisutan. Sada je kao gost svirao i Dragan Raičević koji je nekad svirao u Biserima, a koji dvadesetak godina radi u Švajcarskoj kao 'one man' bend po klubovima. Neko je rekao da je Vlada Džet bend na neki način nastavak Tunela, koji je bio autorski pola moj, a pola Ljubin. Tunel je opet bio na neki način nastavak Crnih bisera. Čovek ne može od sebe da pobegne", priznaje Džet.

Pored svojih pjesama, poput samoispovjedne "Ne tražim više đavola", osvrta na neumitan prolazak vremena "Malo pomalo" ili epski dugačkog devetominutnog "Sna", Džet je na novom albumu ponudio i prepjeve na srpski jezik nekoliko stranih klasika među kojima su Sem Kukova (Sam Cook) "Bring It On Home To Me" (Akopoželiš), "Jumbalaya" Henka Vilijamsa (Williams) i druge.

"Isključivo radim srpski jer mislim da svi bendovi koji rade na nekom drugom jeziku, pre svega engleskom, a za srpsko tržište, hendikepirani jer sami sebi vuku ručnu dok voze. U ovoj zemlji jako mali procenat ljudi govori engleski, samim tim ti sebi izbacuješ jedan adut iz ruke - kontakt preko teksta. Kažu, bolje zvuči engleski. Bolje zvuči, ali te niko ne razume. Zato i radim obrade na srpskom, da pokažem da može da se peva na srpskom", objašnjava Džet.

O razlozima zašto se u trenutku sloma diskografske industrije i prodaje nosača zvuka odlučio da umjesto internet singlova objavi "starinjski" album, Džet će:

"Zato što imam materijala. Gledao sam pre neki dan film 'Havana' sa Robertom Redfordom i kaže: 'Shvatiosam da neću umreti mlad'. Ja sam u istoj poziciji. Možda mi je ovo poslednji album u životu, nikad se ne zna. Naravno da mislim da nije, i da ću uraditi još jedan ili dva. Ja sam od 22 godine matori muzičar. Već tad su me pitali 'dokle ti misliš da sviraš, bre, došli su mlađi!' Nije mi novo što sam mator i što sviram, muzika nema veze sa godinama. Ili si ili nisi. Možeš završiti karijeru sa 25 godina, ali za bend treba imati dosta želje entuzijazma, živaca i strpljenja, jer to nije tek tako. Ne vidim razloga zašto bih to prestao raditi".

Muzički veteran, koji je svoja sjećanja na početke rokenrola u Beogradu i Jugoslaviji šezdesetih godina pretočio u odličnu autobiografsku knjigu "Godine na 6" (Laguna 2008), na kraju razgovora osvrnuo se na trenutno stanje na domaćoj sceni.

"Iz meni nepoznatih razloga, a ja bih morao to da znam, jer radim u mediju u radiju Beograd 202 i televizija mi nije strana, ne znam i ne mogu da shvatim kako se promenio stav ljudi koji odlučuju o muzičkom programu koji se emituje na velikoj televiziji (Radio-televiziji Srbije)? Gde je aposlutno negirano postojanje rokenrola... Rokenrol je obrisan kao gumicom! Jedini program koji trenutno imaš na velikoj televiziji je "Jelen top", koji samim time što je privatna produkcija je opreterećen određenim svojim uredničkim uzusima. Oni rade za sebe, za određene izdavače, što je njihov pravo, ali nemaš nijednu emisiju kao što je nekad bio "Hit meseca" ili "Garaža" gde ćeš dovesti mlade ljude, dati im šansu da sviraju uživo. A ti imaš gde. Imaš Studio 8 fantastičan u Košutnjaku gde možeš da staviš pet bendova kaoDžuls Holand (Jools Holland) i da napraviš emisiju koja će biti bolja od njegova jer je mnogo veći prostor. Kažu to je dobra ideja, to ćemo jednog dana... ali taj dan nikad ne dolazi. Mi smo suočeni sa time da nam se genaracije vaspitavaju na muzici koja ima je isporučena. Mlad čovek ono što mu se prikaže prihvata. Kao što je Gebels rekao: jedna laž šest puta rečena, sedmi put je istina.

Na internetu imaš milionsku ponudu. Milion totalno levih bendova, milion solidnih, milion srednjih, pola milion dobrih i nekoliko stotina vrhunskih. I od cele ponude treba da napraviš izbor. Na osnovu čega? Treba ti iskustvo koje ti opet diriguju mediji. Čuješ radio i televiziju i stvaraš nehotice svoju sliku koja ti je u stvari nameštena. Mi smo doživeli situaciju da Riblja čorba, najveći srpski bend voleli to neki ili ne, ima album i to niko ne isprati! Pojavi se crtica u novinama, jednom na televiziji i dođu kod mene naravno, ali ja sam mala firma. Nekad je to bio događaj sezone. Pa i Bajaga ne doživljava neke blistave propagandne trenutke kad mu se pojavi nešto kao nekad. Ne zato što ne vole njega, nego zato što je ceo taj program rokenrola jednostavno marginalizovan kod nas zarad, što ja kažem, velikih ekstermiteta kod ženskih interperetatora. Nije moje da o tome diskutujem, samo konstatujem da je to tako, činjenično stanje. Iskreno se nadam da će biti bolje, jer gore ne može da bude. Tu smo u najgoroj poziciji od svih vanprivrednih delatnosti. Kod nas je kultura jako razbijena. Ali biće bolje rekao je Lenjin 1914. Samonije rekao kad".


Džet o pjesmama sa albuma "No. 4"

NE TRAŽIM VIŠE ĐAVOLA

To je naravno moja autobiografska pesma. Dosta sam tražio đavola u životu, ali sam prestao. Standardna rok pesma, imao sam slične i ranije na albumima, tako da to nije ništa novo.

LUD JER TE VOLIM

Pesma koju sam svojevremeno pisao za Lakija Valdana, što je bio projekat jednog mog prijatelja, a njegov sin je pevao na engleskom, pa se pesma zvala "Fool For Loving You". Jako mi je draga pesma i doterao sam malo ubacio još jedan deo. To je baš, onako, pesma u fazonu američkog kantri roka.

MUTNE VODE

Obrada "I Washed My Hands In Muddy Water" koja je doživela milion verzija, a moja je naravno najbolja.Volim da sviram kantri rok.

NE RAČUNAJTE NA MENE

To je pesma sa B starne singla Ronija Hopkinsa "40 Days" koju sam već snimio na prethodnom albumu. Taj je singl meni bio izuzetno značajan u životu i osećao sam dužnost da snimim tu pesmu. "Ne računajte na mene" se odnosni na neke ljude sa kojima sam doskora saradjivao, a sada više ne.

KONTRABAS

Pesma koja ima poruku da čovek treba da čuva neku rezervu u životu, bez obzira šta radi jer kad mu se sruše neke stvari, pa ne zna kud, uvek se uhvati za tu rezervu. Ja zato čuvam moj fender bas, kako se kaže u pesmi.

AKO POŽELIŠ

"Bring It On Home To Me" mi je bila izuzetno značajna pesma u životu u verziji Sema Kuka i kasnije Animalsa. Iako sam prvo mislio da neću, mislim da sam lepo napravio moju verziju i da sam uspeo da napravim svoje viđenje te pesme.

RUŽA NA MOM STOLU

To je pesma "Since I Met You Baby" Ajvori Džo Hantera, s tim da je drugi deo moj. Uvek sam doživljavao tu pesmu kao nedovršenu kad sam slušao original i neke druge verzije. Onda sam napravio drugi deo, ubrzaosam je u rokenrol pesmu. Mogao sam da je potpišem kao svoju, ali ne bi bilo fer.

SAN

To sam oduvek hteo da snimim. Takvu jednu pesemu. Ima svoju priču koja je san, da plovim brodom i kockam se sa đavolom. Traje devet minuta i nije mi žao što verovatno nikad neće biti emitovana nigde, jer je preduga, ali sam isterao neki svoj ćef.

MA NEMA VEZE

Klasičan rokenrol kakav sam pravio i ranije. Pesma o crnoj mački. Uvek bi se vratila kad bi ogladnela.

MALO PO MALO

Najjača pesma na albumu. Što si stariji to ti vreme brže prolazi i shvatiš da stvari koje si nekad smatrao jednog dana da ćeš uraditi, nećeš uraditi. "Prašina vremena tragove prekriva", kaže refren. Ostaju sam osnovi. Možda je prepesimistična za moj karakter, ali je tako ispala i vrlo sam zadovoljan.

DŽAMBOLAJA

Prva pesma koju sam čuo sa radija. Jedan od retkih stranih pesama koje su emitovane kad sam bio klinac.To nije bio Henk Vilijams, već Doris Dej neka verzija. Znam da sam to upamtio iako sam imao samo četiri/pet godina. Bilo je to 1951. ili 1952. godine. Ceo život sam hteo da je obradim i evo uradio sam to!

NIŠTA NE VALJA

Postoji trenutak u kome svi koji rade nešto umetnički, bilo da sviraju, slikaju... kažu "ovo ništa ne valja, šta smo to uradili?" Pesma je kao zezanje ali je vrlo realna. Ne postoji muzičar koji to u životu nije doživeo, bez obzira da li je uradio neko remek delo ili nije. U jednom trenutku misli "ovo ne valja ništa, zalutao sam". Kad snimaš i ondmah slušaš u jedno trenutku čuješ nešto sasvim drugo od onog što svira, jer neke stvari podrazumevaš, a neke ne čuješ i potpuno se slika iskrivi. Posle tri dana čuješ to kao da je neko drugi svirao.

Нема коментара: