Странице

недеља, 07. новембар 2010.

Pokrov - Film o srpskim vampirima koji niste vidjeli!

Scenarista i režiser Mladen Kovačević za nevjerovatnih 2.000 evra uspio je snimiti "Pokrov", uprkos brojnim manama i nedostacima na trenutke prilično zanimljiv i maštovit film o srpskim vampirima. Nezadovoljan postignutim u lošim uslovima, izrazito samokritični Kovačević je namjeravao potpuno prepustiti zaboravu svoj ispitni film na trećoj godini režije, ali to na sreću nije dozvolio direktor Festivala srpskog filma fantastike Jovan Ristić. Njegovom krivicom Kovačevićev film strave je ipak na jesen 2006. doživio premijeru tri godine od kako je snimljen i potom od svog tvorca zanemaren.


Kovačevićev film je pripovijest o besciljnom tridesetgodišnjem pozorišnom radniku Vuku (Andrija Kovač), koji prihvata neobičnu poslovnu ponudu starijeg gospodina (Srba Milin) da se vrati u rodno selo u Zapadnoj Srbiji i tamo za njega otkupi vampirski pokrov. Vraćajući se sopstvenim korjenima, skeptični Vuk saznaje da posjeduje neobičnu sposobnost da osjeti vampira, kao i da postoje vampirovići - djeca rođena iz ljubavi vampira i živih žena. Time je Kovačević ponudio nov i prilično zanimljiv filmski kut gledanja na nežive krvopije (zahvaljujući kojima je u svjetski riječnik usla bar jedna srpska riječ). Ipak, nezadovoljan ishodom Kovačević svoj studentski film po završetku snimanja 2003. godine nastoji što prije zaturiti u mrak arhiva Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Naprotiv, Ristić i momčad oko FSFF-a prepoznaju vrijednost u "Pokrovu", navodeći da je njegov budžet od 2.000 evra bio nedovoljan "da se ambiciozni koncept razvije do kraja, ali je, svejedno, među srpskim filmovima redak primer praćenja tradicije 'Leptirice' Ðorđa Kadijevića, to jest ozbiljnijeg tretmana folklornih horor elemenata". Konačno, "Pokrov" je u prisustvo svog tvorca premijerno prikazan u novembru 2006. godine na drugom izdanju FSFF-a u Domu omladine Beograda, a potom je išao na još neke manje fantastičarske festivale u Srbiji. Javnost je uglavnom zanemarila "Pokrov", ako se izuzme tabloidno objavljivanje iz filma slika potpuno nage Ive Štrljić, koja u svojoj maloj ulozi namazana krvlju vodi ljubav sa vampirom! Glavni glumac Kovač u međuvremenu je postao prilično poznat kao Hrvat iz politički burlesknog serijala "Kursadžije" televizije Pink. Sa i dalje prema svom filmu rezervisanim Kovačevićem sam razgovarao u prisustvu Ristića nekoliko minuta uoči premijere u Domu omladine.


Lično smatram Kovačevića previše samokritičnim. Film zaista ima svojih krupnih nedostataka, ponajviše u scenariju, koji ima dosta nejasno ispričanih dijelova, a pogotovo je zbrzan i zbrkan kraj. Imam utisak da je Kovačeviću trebala samo mala spoljna scenaristička i producentska pomoć i konačan ishod bi bio posve drugačiji. I pored ozbiljnih izvođačkih padova, "Pokrov" uglavnom ne izgleda kao jeftin studentski film, što pretpostavljam ipak treba pripisati režiserovom umijeću. Drže vodu prizori davljenja u jezeru, pripovjedanja mlinara i jezovitog sna sa iskeženim vampirima u sobi. Dalje ne bih da ne otkrivam previše. Nadam se da će Kovačević ili bar ljudi oko njega naći načina da i ovakav "Pokrov" dođe do većeg kruga gledalaca. Bilo bi još bolje kad bi se Kovačević vratio "Pokrovu" i novom montažom i možda nužnim skraćivanjem ispravio nedostatke. Mislim da je potrebno samo malo truda da sada mali srpski film o vampirima, bar ubuduće postane kultni mali srpski film o vampirima.


- Koliko znam tvoj film ima zanimljivu bunkerisanu prošlost. Snimljen je još 2003. godine, a doživio je premijeru tek sad. Zašto?

Kovačević: Iz više razloga. Film je zamisljen prvo kao ispit treće godine i onda sam ga ja usput produžio i nastao je dugometražni film. Zbog uslova u kojima je snimljen nisam bio zadovoljan sa rezultatima i onda sam taj film sakrio od svih mogućih koji bi mogli da ga vide. Onda ga je Jovan nekako otkrio. Ova premijera se dogodila van moje moći, kao da je neka velika zavera u pitanju? (smije se) Baš mi je neobično da pričam o tome iskreno, jer sam poslednji put pogledao film pre dve godine. Čak ga se ni ne sećam. Jovan zna bolje da priča o filmu nego ja.

- Bunkerisao si sopstveni film i nisi imao nikavu namjeru ga prikazati javno?

Kovačević: To se upravo tako dogodilo. Nisam bio zadovoljan filmom i ostavio sam ga po strani. Znaš kako, prvo film je napisan tako da može da se snimi za 2.000 evra. Pisan je na brzinu, sniman je na brzinu. Počinjalo je snimanje jedne godine, pa je prekinuto, pa je počelo s početka sledeće godine na način da sam morao sve da bacim. Glumci su mi se zamenili. I naravno ideja je na početku bila da mi možemo da snimimo film za 2.000 evra. Međutim, 2.000 evra je budžet za prosečan kratkometražni film, a ovaj je rađen na dvadeset i nekoliko lokacija, u potpunom haosu, rastegnuto snimanje.

- Nisi probao nekako privući producente ili distributere?

Kovačević: Iskreno ne. Nisam ni razmišljao o tome. Simpatično mi sve ovo sad. Imam taj otklon od tri godine i sad mi nije toliko odvratan kao što mi je bio pre. Sa nekim dosnimavanjem, sa ozbiljnijom malo montažom, sa nekom doradom taj film je mogao bolje da funkcioniše, pa bi ga i ja lakše predstavio.

- U međuvremenu si bio napustio Srbiju?

Kovačević: Studirao sam u Londonu pa sam napustio školu tamo i otišao u Kejptaun i nastavio da tamo studiram. Tamo sam snimio neki kratki filmčić ("Shuffle" 2001) i onda sam posle ovog filma ponovo otišao u Južnu Afriku, radio neke stvari, i ovog leta došao ovde.


- "Pokrov" je srpski film o vampirima koji se ne naslanja na Holivud niti anglosaksonsku književnost.

Kovačević: Pa ne. Meni je bilo zanimljivo kad sam iščitavao tako neke pričice naše o vampirima i naleteo sam na neku dosta popularnu priču u Zapadnoj Srbiji, koja je ovako nepoznata, o vampirovićima - deci rođenoj iz ljubavi vampira i normalnih žena. Na tome sam polako gradio priču. Usput dok sam tražio lokacije upoznavao sam ljude i pojavljivale su se dodatne priče. Širio sam scenario i sve zajedno je bio proces na neki način zanimljiv. I onda na kraju kad se snimanje završilo bio sam time zadovoljan tako da mi prikazivanje filma više nije imalo nikakav značaj. U jednom trenutku je rezultat prestao da bude bitan, nego je bilo bitno samo isterati i snimiti film do kraja.

- Kad si završio film sam si ga pogledao i sam si ga bunkerisao?

Kovačević: Neki ljudi su ga pogledali iz ekipe koja je radila film i njima se dopao. Ja sam insistirao da se film nikad ne prikaže. Dva-tri dana posle postprodukcije ja sam otišao iz zemlje, vratio se ovog leta i onda je to ostalo u vakumu. Ja čak nisam ni siguran otkud njima film? (pokazuje na Ristića) Nisam bio tu, pobegao sam iz zemlje...

- Pobjegao si iz zemlje zbog filma? (smijeh)

Kovačević: Pa ne, nisam pobegao zbog filma (smijeh), pobegao sam na postdiplomske studije. Tako se poklopilo slučajno. Ideja je bila da odem mnogo ranije ali se snimanje filma toliko oteglo, jer ljudi na postprodukciji manje više besplatno to radili. Onda sam čekao, jer su između projekata radili na tom filmu, i onda se sve toliko oteglo da čim je film završen morao sam da odem.




- Zašto ipak nisi ostavio nekome da pokuša nešto sa filmom?

Kovačević: Meni se film nije dopao i onda mi je teško da zamislim da će publici nešto da se dopadne. Sa eventualno nekim dorađivanjem mogao je da profunkcioniše. Ovo je film snimljen za 2.000 evra! To je honorar vozača kamiona u jeftinom filmu, a ovo je ceo film za te pare! Zbog toga mi nije bilo žao. Pa nisam se odrekao ne znam čega! A naravno dosta sam naučio tokom snimanja. Još sam bio primoran da ga montiram sam na kraju. Bio sam u frci sa nekim montažerima. Nisam zadovoljan kako sam izmontirao, ali sam dosta naučio. Eto izmontirao sam jedan dugometražni film.

- Ko je radio specijalne efekte?

Kovačević: Specijalnih efekata ima minimalno. Devojka koja je radila sminku nema iskustvo sa tom vrstom šminke, Miroslav (Lakobrija) je uradio zube za vampire i tako par sitnica koje su dobro urađene, ali se mnogo ne vide jer se film ne oslanja previše na to.

- Ko su glumci? Iva Štrljić ima malu ali zapaženu ulogu.

Kovačević: Iva Štrljić je tek tad završila akademiju i ima jednu od najmanjih uloga.


- Ali mogao si konto nje reklamirati film!

Kovačević: Na primer da! (smijeh) Tu je Srba Milin koji je stari fenomenalni glumac iz Teatra T. Dosta tih pozorišnih glumaca...Neša Gvozdenović koji je kao pojava najpoznatiji ovako kao reditelj i glumac. Glavnu ulogu igra Andrija Kovač, jedan tako supertalentovani glumac, koji prosto nikad nije našao svoje mesto i koji je isto daleko bolji nego što se vidi u filmu. Pozorišni glumci koji se ne pojavljuju mnogo na filmu, a koji su svakako talentovani. Meni su bili zanimljivi iz tih nekih predstava i pozvao sam ih da rade. Nisam se ni trudio da dolazim do nekih poznatih glumaca. Ne zato što ne bi oni pristali. Pristaju oni da rade na studentskim filmovima, međutim znao sam kakvo će da bude snimanje, da će da bude otegnuto po celoj Srbiji, a oni su zauzeti. I to bi mi stvorilo još dodatne organizacione probleme. Onda sam se oslonio na glumce koji su slobodni i koji su u stvari mnogo bolji glumci nego što izgleda na ovom filmu. Daleko su bolji! 


Razlog zašto je gluma povremeno sumnjiva je ta nenormalna brzina snimanja. Mi smo snimali 36 do 40 kadrova dnevno što je u svakom slučaju previše i onda i kad bi videli da ne valja, bilo bi: "Nema veze moramo dalje". Snimajućih dana je bilo 25, koji su bili razvučeni nekim pauzama. Za postprodukciju je trebalo još možda mesec i po, dva meseca s tim da se to otezalo dok sam čekao ljude da mi rade postproduciju. O 2.000 evra je smešno pricati. Nakupili smo od nekih...Lasta (autoprevozničko preduzeće) mi je dala pare u hiljadama dinara. Treba shvatiti da je ekipa manje-više bila gladna tokom snimanja. Ljudi su jeli neke lepinjice suve. Jedan seljak nam je jednom ispekao prase! To je bilo dobro! U okolini Valjeva u njegovoj vodenici smo snimali i jedan dan se pojavio sa prasetom i taj dan smo snimili manje kadrova. Ne zato što smo radili sporije, nego što smo već deo dana jeli to prasence. Ostalo je bilo prilično havarično. To malo sponzorstava što sam imao je stiglo preko ličnih kontakata, a i malo para su dali. To je studentski film. U programu FSFF-a su napisali da je producentska kuća "Third Year Film", a to je u stvari zato što je ispitni film treće godine! Nije producentska kuća! (smijeh).

Aleksandar Arežina

Нема коментара: