Šaban Bajramović – Kralj

-->

Sa kraljem romske muzike Šabanom Bajramovićem (1936-2008) imao sam priliku jedini put razgovarati krajem 2006. godine u rodnom mu Nišu, povodom tada objavljenog CD albuma „Romano raj“ i predstojećeg koncerta u beogradskom Sava centru. Razgovor je bio prilično naporan za obojicu, ali mislim da ima svojih draži.

Nikad nisam bio ljubitelj narodne muzike, pa tako nisam pretjerano mario za lik i djelo romskog pjevača iz Niša Šabana Bajramovića. Znadoh ga po nekoliko zanimljivih razgovora u novinama iz kojih se razaznavalo da je imao neobičnu životnu sudbinu, počev od robije zbog dezerterstva iz Jugoslovenske narodne armije sredinom pedesetih. Utekavši kući zbog djevojke, vojnom sudu je rekao da ga niko ne može toliko osuditi koliko može izdržati, pa je umjesto tri, dobio pet i po godina robije na ozloglašenom Golom otoku. Kasnije je govorio da je zatvor, koji ipak nije morao odležati do kraja, bio njegova životna škola. Kao pjevač i kompozitor od 1964. godine snimio je pedesetak singlova i 20 velikih ploča. Jedan od rijetkih koncerata u karijeri, 1995. godine u novobeogradskoj Hali sportova, prošao je usljed slabe reklame neslavno pred malobrojnom publikom. Sarađivao je sa Goranom Bregovićem koga je znao kasnije okriviti za “pozajmljivanje”  muzičkih zamisli. Pojavio se u nekoliko filmova. Tokom jedne posjete Indiji proglasili su ga kraljem romske pjesme, a taj naslov je i zvanično dobio 1997. od Skupštine Niša.  Bajramović je umro osiromašen, usljed bolesti srca 6. juna 2008. godine u niškoj bolnici, svega par dana pošto mu je Srbija odobrila nacionalnu penziju. Poslije smrti objavljen je njegov tek završeni album “Šaban private” (2008).

Ispostavilo se da je zapravo posljednji pokušaj da se preokrene Bajramovićeva sreća bio album “Romano raj” (PGP RTS) na kome je, po zamisli novosadske produkcijske kuće Hamer, snimio iznova stare pjesme u džez/fank/soul/pop obliku. Koncertno predstavljanje CD-a na jugoslovenskom prostoru Baramović je sa pratećim sastavom Dobrovoljno kovačko društvo počinjao 15. decembra 2006. u Sava centru, pa je Hamer poveo skupinu beogradskih novinara u Niš na razgovor sa pjevačem. Na žalost ni taj potez nije pomogao da Sava centar bude rasprodan, ali je time nesmeteni Bajramović priredio lijep nastup i ostavio, bar meni, odličan utisak. To se prethodno nije moglo reći za njegov susret sa novinarima u novembru 2006. godine, među kojima se našla moja malenkost u ime novinske agencije Beta. Tokom razgovora u jednom kafiću u srcu Niša, Bajramović je prilično odsutno i mrzovoljno sjedio obučen u zimski kaput, pušeći cigarete. Vidno umoran, sa naporom se trudio da raspoloženo odgovara na novinarska pitanja, ali se nije moglo sakriti da je u dubini duše priželjkivao da se to mučenje po njega okonča što brže. Suštinski neupoznat sa njegovim stvaralaštvom, došavši prije svega iz čiste znatiželje da upoznam Kralja lično, na žalost ni ja nisam bio na visini zadatka. Ipak mislim da i u takvim okolnostima vođen razgovor ima svojih draži. Pogotovo pri kraju kad izbija na vidjelo Šabanova nevjerovatna pjevačka čvrstina.

Ostavio sam sve zapisano baš onako kako je Bajramović govorio, ne želeći da to ispravljam i pročišćavam da bi bilo knjiški. Poštujem svakojaka narječja, a uz to su neki ljudi izgradili ili imaju urođenu samosvojnu muziku govora, koju treba poštovati i u njoj po mogućnosti uživati.

- Postoji li možda neko malo uzbuđenje pred koncert u Sava centru?

Bajramović: Ma jok, to je za mene vežba. To kad budem došao da pevam, to će biti lepo, fino. Ako ne bude dobro ozvučenje i ne naprave atmosferu, onda smo izgubili svi. Ako bude ozvučenje dobro napravljeno  i atmosfera bude dobra, biće desetke. Dobićemo! Sada pričam kao fudbaler (smije se), ali biće OK.

- Postoji li za Vas razlika kad pjevate za manji krug ljudi i sada u Sava centru pred više hiljada posjetilaca. Možda se drugačije pripremate za nastup?

Bajramović: Apsolutno. Za jednog profesionalca ne bi trebalo da bude trema, ne bi smeo da imam tu tremu, zato što godinama pevam. Za tremu nikad nisam ni znao. Jedino može da te dovede muzika u neugodu, da nešto pogreše, pa da me nateraju na falš, što se ne bi sviđalo ni meni, a ni publici, normalno.

- Kakav je prateći orkestar?

Bajramović: Oni su odlični! U slobodnom stilu pevam, tako da neću da imam nikakvi problemi sa njima, samo da me slušaju, i to je to. Beograd ako se sećaju, kad sam davao u Dom sindikata, kad sam pevao za televiziju Ljubljana, kad je ona dala moj solistički koncert, oni znaju da je to tri dana bilo puno. Pevali smo malo ovo, malo ono, ali bilo je to dobro. Međutim ovo je sasvim druga vrsta muzike i dosta vuče u zabavnu pomešano sa narodnom. Očekujem da su već prihvatili ovaj zvuk i da se ljudima sviđa ko god sluša ovu kasetu. Ako tako bude, to će biti to.

- Očekujete dosta ljudi u Sava centru koji zapravo prvi put slušaju Vašu muziku zahvaljujući albumu "Romano raj"?

Bajramović: Apsolutno. U Beograd već 20 godine ne pevam i mislim da bi trebalo da dođu, ako žele da slušaju dobru muziku i dobro pevanje. Ja stojim, ja sam tu, idem stazom... Čestitaju mi za moju titulu. Ne želim da dobijem titulu kao romskog pevača najboljeg na svetu, ako je nisam zaslužio.

- Prihvatate naslov kralja romske muzike?

Bajramović: Zašto da ne, kad ceo svet priznaje?

- Vidite li možda nekog mladog pjevača koji bi mogao krenuti Vašim stopama?

Bajramović: Ne bih mogao da pričam o njima. Ne mogu. Pričam nešto o ovim mladima, ova deca Granda, ali ne mogu da donesem neke odluke. To su mladi ljudi, treba da se nauču, treba posle jedno deset godina pevanja, pa mož' da kaže "ja sam pevač", a ne može da kaže posle dve pesme, dva snimanja "ja sam taj i taj"!

- Koliko je Vama trebalo vremena da se izgradite kao pjevač i kažete "sad sam onaj pravi"?

Bajramović: Ja sam mogao posle deset godine. Mogao sam da kažem to, jer dok nisu se moje pesme probile u Evropi, nisam mogao da kažem "da sam ja Šaban!" Nego su drugi to videli i pitali "ko je taj Šaban?" Najviše sam počeo iz Bugarske, da tu budem prvo. Uzeo sam publiku, Bugari, koji su cenili moju muziku, pa je onda krenulo s Rumunima, pa dalje prema zapadu sa Mađarima, pa su počeli da prihvate.

- Koliko ste ranije godišnje/mjesečno nastupali. Je l' bilo puno pjevanja?

Bajramović: Nije bilo, ne mogu da se pofalim time. Mogu da se pofalim da sam pevao na ovim diskotekama po Bosni i Sloveniji. Mislim da sam tu najviše pevao. I svadbe sam radio koji su me zvali Francuzi, Nemci i 'Talijani, tamo gde su naši Romići. Nisam mogao da se pofalim koncertima. Čovek ide onamo gde zarađuje. Ne mo'š ti da ideš da pevaš koncert neki, gde nećeš da zaradiš, gde idu desetero pevača ili idu pet pevača, a određuje (se) neki smešan novac, ne isplati se da putuješ. Ja zato nisam ni želeo da odem da pevam, a i nisu bili naši pevači baš toliko oduševljeni ako bi ja došao sa njima da pevam. Znali su unazad 20 godine za "Geljam dade". Ako ja to pevam oni padaju svi! Onda nisam ni želeo da idem da pevam na koncertima sa njima. Bili su ljubomorni.

- Kako očekujete da bi album "Romano raj" mogao biti prihvaćen u inostranstvu?

Bajramović: To je i napravljeno za inostranstvo. Nije važno na kojem jeziku pevaš. Važno da je to dobro. Kad slušam pesmu, neka je Gvinejac, ako je to lepo ne treba mi tekst. To (album) je napravljeno za Evropu, za svet. Apsolutno mi možemo sa ovom muzikom da idemo u Južnu Ameriku, i prodamo ovu muziku.

- Da li je bilo nekih pohvala od stranaca?

Bajramović: Otišao sam sa nekim orkestrom iz Mostara, "Mostar sevdah" (Rijunjon/Reunion). Njima sam dobar materijal uradio. Tako da sam bio u Švedsku u nekoj sali, gde je primila negde oko 800 ljudi. Sve su bili muzičari koji su slušali mene i čestitali su mi. Jednom sam samo u životu doživeo da su velikani muzike čestitali mi moje pevanje i moje kompozicije. Bilo je to pre...ima deset godina. (Slijedi rasprava sa gitaristom Sašom Petrovićem da li se saradnja sa Mostarcima desila prije dve ili deset godina, bez čvrstog zaključka)

- Nastupali ste na festivalu "Egzit" (Exit) (2006). Kako je bilo pred publikom koju su uglavnom činili klinci koji slušaju rok?

Bajramović: Nisu samo oni bili. Nisu baš bile 15 godina, ali bile su tu negde od 20 godina, pa na gore. I stara i mlada generacija. Tu su bile 20 para muzike, čoveče! Mogao si da ideš da slušaš koga god želiš. Koga su voleli da slušaju došli su da slušaju. Ja sam pevao, bili su zadovoljni i proglasili su me kao "Kralja Egzita". Tako piše u novinama.

- Šta dalje nakon Sava centra?

Bajramović: Ne znam, videćemo. Nisam baš zdrav. Malo sam bolestan. Treba da se posle ovog koncerta malo opustim, da nađem neku banju, da se malo lečim.

- Glas dobro služi?

Bajramović: Glas me služi. Malo kašalj, malo sam zaribao sa plućima, ozebao sam, imam bronhitis i astma me malo guši, ali to ne menja stvar za pevanje. (kašlje)

- Kako čuvate glas, možda imate neke trikove, kao kad pjevači uzimaju sirovo jaje?

Bajramović (smije se): Nikad u životu nisam popio jaje. Nikad! Svaki dan mislim da ostavim cigaru. Ona mi najviše smeta. Ali je navika.

Album "Romano raj" Bajramović je snimio u novosadskom studiju Hamer produkcije uz pomoć sastava Dobrovoljno kovačko društvo. Direktor projekta bio je Nišlija i bivši predsjednik srpske vlade Zoran Živković. Vlasnik Hamera Miloš Jovanović bio je producent, kao i aranžer, sa klavijaturistom Ivanom Aleksijevićem i gitaristom Sašom Petrovićem. Posljednji mi je poslije razgovora sa Bajramovićem, razjasnio nekoliko stvari o nastanku i razvoju projekta "Romano raj".

- Kako ste birali koje aranžmane upotrebiti uz određenu Bajramovićevu pjesmu? Zanimljivo mi je bilo kad sam čuo da ste u jednom trenutku koristili dio pjesme Dženesis (Genesis) "Land of Confusuion".

Petrović: Šaban je napravio neke melodije, za koje je mislio da može da prođe, ali to nije bilo u tom fazonu, to je bilo ono staro njegovo. Šaban pravi svoja odela po meri. Međutim ja sam mlađi od njega mnogo i slušam svetsku muziku, šta se dešava po svetu, šta ko radi. Smatrao sam da bi mogli to da bolje uradimo sa takvim glasom. Onda sam njega zvao kod mene i postavio sam njegove stare pesme, prvo na kasetu. Slušao sam to kući i došao na ideju da napravimo to svetski, ali najbolje, bolje od njih što rade. Tako je došla ideja da to napravimo. Onda smo skupili bend, koji je radio na novom CD. Ali stvarno nam je trebalo vremena. Kad je Šaban pevao, imao sam viziju kao bi ta pesma trebalo da zvuči. Nisam imao ništa proračunato, da bi to trebalo da zvuči tako ili ovako, nego kako je pevao, ja sam stvarao aranžmane. Probali smo, snimili, skupili se svi da čujemo da li je to OK. Svi smo se složili da nam se sviđa.

- Zašto nisi koristio električnu, već isključivo akustičnu gitaru?

Petrović: Ranije sam svirao električnu, međutim zadnje dve godine sam prešao na akustičnu gitaru zato što mi se taj ton sviđa. Vlatko Stefanovski je bio gost, odsvirao je jednu stvar, meni se dopada kao je to uradio, ali ja sam pretežno svirao. 

- Očekuješ li da će neko od domaćih pjevača narodne muzike po uzoru na ovo što ste uradili sa Bajramovićem napraviti sličan album?

Petrović: Ova ploča je kruna Šabanove karijere. Jeste da peva 40 godina, ali ovako nešto nikad nije uradio. Po meni je ovo najbolji materijal koji je ikada i koji će ikada uraditi. Puno pevača će da teže da imaju takav materijal. Zavisi od njih da li će moći tako da urade. Spojio sam celu zemaljsku kuglu u jednom duhu. Ne znam da li će da se sviđa puno ljudima. Puno pevača bi hteli to da urade, ali neće moći jer je Šaban jedinstven. Od narodnjaka ne vidim nikog da bi mogao da se tako prepakuje i zvuči u tom fazonu, jer je i Šabanu bilo teško. Mnogo mu je bilo teško! Nije navikao tako da peva. On 40 godina radi drugu muziku. Morao sam da budem sa njim u kabini u studiju, da ga štipam kad treba da počne, kad treba da stane. To je njemu bilo mnogo nezgodno. Koštalo nas je vremena i živaca, ali se na kraju isplatilo.

Zvanična strana: www.sabanbajramovic.com