Nekadašnji saradnik Gorana Bregovića, kompozitor Aleksandar Ranđelović među prvima u Srbiji je krenuo raditi kompjuterske igre, a upravo je njegova muzika za "Dženesis rajzing" (Genesis Rising 2008) bila preporuka da ga režiser Srđan Dragojević uzme za film "Sveti Georgije ubiva aždahu" (2009).
"Kad kažeš da si radio muziku za igricu svi pomisle na neki tu-tu, bi-bi zvuk, nešto pišti i skvrči bezveze, što si odradio za jedno popodne. Ljudi ne znaju koliko su igre ozbiljan biznis, sad je to u Americi druga grana industrije posle filmske, i još manje koliko je teško napraviti muziku za njih", rekao mi je Ranđelović.
Iako je niz godina proveo radeći kao Bregovićev aranžer, kao za francuski film "Kraljica Margo", srpska javnost je možda tek čula za Ranđelovića krajem zime 2009. godine, kada je premijerno prikazan njegovom muzikom prožet visokobudžetni "Sveti Georgije ubiva aždahu", rađen na osnovu čuvene pozorišne drame Dušana Kovačevića. Kad smo se tog marta čuli telefonom Ranđelović mi je povjerio da je zbog obima posla i "holivudski" kratkih rokova za njega bio veliki izazov da prvu samostalnu filmsku muziku radi za Dragojevićevu melodramu o ljubavnom trouglu s početka Prvog svijetskog rata u Srbiji.
"Nedostatak vremena je bio otežavajući faktor, od komponovanja do završnog miksa. Sva muzika je nastala dok sam radio na filmu. Snimanje je bio zaista upečatljiv događaj. 'Pro Arte Orchestra of Belgrade' već duže vreme snima muziku za inostrane produkcije, te stoga imaju puno iskustva. Film izdvaja iz domaće produkcije količina muzike sa kojom se gledalac susreće. Prava je retkost pogledati domaći film u kome je muzika prisutna tokom celog filma. Ne znam kada je poslednji put za neki domaći film snimao živi orkestar u tolikom broju, sa 50 ljudi".
Po Ranđeloviću, "nijedan kompozitor ne može imati odrešene ruke na ovakvom filmu", a upute koje su stizale od Dragojevića bile su "veoma korisne i pomagale da se brže pronađe put do pravih nota".
"Ali nikako mi nije on 'pomerao ruku'. Opet, njegova je bila zadnja, ako nešto ne ide onda nema šta da se priča, radi se nova numera. Svaka scena u filmu je jaka, upečatljiva sama za sebe. Svaka me je inspirisala i muzika se pisala vrlo lako. Likovi definitivno nose celu priču, izuzetno su kompleksni i ne možete lako proniknuti u njih. Film je izuzetno emotivan i priča ostavlja jak utisak na gledaoca. Trebalo je napraviti ozbiljnu muziku za jedan tako ozbiljan film. Bilo bi mi drago ako muzika nastavi svoj život nezavisno od filma", pričao mi je Randjelović.
Njegov angažman za "Svetog Georgija" meni je bio posebno zanimljiv znajući da ga je režiser kultne komedije "Mi nismo andjeli" i ratnog remek djela "Lepa sela lepo gore" zvao pošto mu se dopala Ranđelovićeva muzika za kompjutersku igru "Genesis Rising", koju je krajem 2008. godine na CD-u objavio u Srbiji "Maskom":
"Srđanu se svidelo kako to zvuči. Kontaktirao me i ponudio da komponujem muziku za 'Svetog Georgija'. Pozvan sam u zadnji čas da uletim u celu priču. Naravno prvo sam uradio nekoliko tema, saglasili smo se da je to dobar put kojim treba ići i u tom maniru uraditi i ostatak muzike za film".
Poslije "Georgija" o poslovima Ranđelovića (33) nisam čuo više ništa, sve dok ljetos na festivalu "Filmski susreti" u Nišu nije premijerno prikazan "Ma nije on takav", film sa njegovom muzikom i Draganom Bjelogrlićem u glavnoj ulozi. Film još nisam pogledao, ali me bar podsjetio na razgovor koji sam u jesen 2008. godine vodio sa Ranđelovićem upravo povodom izlaska CD-a sa muzikom iz "Genesis Rising". Dok je sama igra punim imenom "Genesis Rising: The universal Crusade" popila u svijetu prilično mlake kritike, zanimljiva je skoro jednoglasna hvala Ranđelovićeve muzike.
Kaže se da se "samo dobar muzički skor pozitivno izdvaja" (http://pc.ign.com/articles/778/778564p2.html) , da je to "jedan od najboljih proslogodisnjih orkestriranih saundtrekova" (http://www.originalsoundversion.com/in-soviet-russia-music-listens-to-you-genesis-rising-original-game-soundtrack-review/) ili da se "sjajan saundtrek sastoji uglavnom od epskih horova koji daju igri jedinstven audio identitet" (http://www.gamespot.com/pc/strategy/genesisrising/review.html).
- "Genisis Rising" je prva igra za koju si radio muziku?
Ranđelović: Jeste. Radio sam kod Gorana baš kad mi je došla informacija da naš studio "Metamorf" radi tu igru. To je bilo pre dve godine, možda i više. Imali su baš neke osnovne stvari, tipa scenario, neke koncept art crteže, kako će to da izgleda u načelu, da će to biti "ril tajm" (real time) strategija u svemiru...Onda su krenuli da prave endžin i sve, i trebala im je muzika. Razmišljali su koga zvati, ovog ili onog, ali sve što je dolazilo do njih ništa im se nije svidelo. Došao sam sa svojom muzikom koju sam radio do tad, njima se to svidelo, odmah smo se našli. Glavni "gejm" (game) dizajner Goran Rajšić voli istu muziku koju ja volim i shvatio je da jedino ja mogu da uradim to što njemu treba. Donosio sam mu vremenom demoe, koji su napredovali sa igrom. Skontao sam kako će izgledati igra, radio polagano. Kad su napravili endžin počela je implementacija muzike. Onda se malo menjala muzika i tako je išlo do kraja. Ima dosta muzike, sve smo situacija pokrili. Kao holivudski film, nema sekund bez muzike. Kako se radi na zapadu tako smo i mi radili, jer je to bio zahtev kanadskog izdavača "Drim kečera" (Dream Catcher) koji je tražio da zvuči kao "Warcraft" ili "Unreal Tournament", baš tako da bude visokobudžetna igra u svakom pogledu. Baš sam se trudio, nema šanse da zvuči ispod toga. Kod Brege sam miksao pa se išlo na mastering u studio "Skala" u Zemunu. To je trajalo i bilo je naporno. Nisam spavao noćima. Kritike su bile sjajne, baš sam bio zadovoljan!
- Mislio sam da se muzika za igre radi na kraju kad vidiš kako će to sve izgledati.
Ranđelović: Moralo je da ide, kako razvijaju igru tako i ja muziku. Tako se radi u svetu. Ako muzika dođe na kraju kad je gotova igra to ne valja. Uvek ti ispadne neki šugav prozivod, tako da se to ne praktikuje, iako može i tako.
- Koristio si žive instrumente?
Ranđelović: Nije sve živo.
- Mislio sam da uglavnom jeste...
Ranđelović: Super! To je bila ideja, da se dočara kao da je živo, ali običaj je da se u igricama radi sa semplovima, ali se dogurava do maksimuma da se dočara da izgleda da je živ orkestar. Treba puno rada i truda i ispadne skuplje na kraju nego da su dali pare da se snimi živo, jer treba vreme ogromno da bi se isprogramirali semplovi. Hor je živ, solo pevači su živi, solo instrumenti neki su živi...
- Je l' ti Brega pomogao?
Ranđelović: Nije, osim što me pustio da to u njegovom studiju smiksam. Tada sam još uvek radio sa njim. Paralelno sam išao na posao i radio ovo. Bilo je naporno. Onda sam mu rekao: 'Čovek, došao je finalni miks', a on je rekao: 'Naravno, uđi i radi kol'ko ti treba'. Radio sam 20 dana miks, posle 10-15 dana mastering...Nije se mešao uopšte. Njemu se isto sviđa i apsolutno me podržao u muzici što se tiče stila i svega.
- To te pitam jer se čuje u "Genesis Rising" dosta srpskih etno motiva.
Ranđelović: Jeste. Ne mogu tome da pobegnem zato što sam odavde. Moje poreklo je sa juga. Rođen sam u Beogradu, ali sam jako vezan za Niš i taj kraj. Radio sam sa Bregom dosta dugo i to se sve implementira u tebe. Ja to volim, a i hteo sam namerno. Je l' ide u ceo svet? Ajde sad malo i mi da se čujemo! Ali ne ono da bude seljački da bude previše nametljivo, nego da ga fino implementiramo.
- Odlučio si da prekineš saradnju sa Bregovićem?
Ranđelović: Ne radim sa Bregom više. Bilo je to šest godina mukotrpnog rada. Super je bilo dok je trajalo, ali morao sam da nastavim solo karijeru, u čemu me on totalno podržao. Ja sam svojim putem krenuo. I sad smo super, viđamo se na kafi, prati on moj razvoj i tako.
- Koliko ti znači saradnja sa Bregovićem za nastavak karijere?
Ranđelović: Znači, ali i malo opterećuje. Izašla mi recenzija za "Genesis Rising" na nekom ruskom sajtu, gde ima pola strane o Bregi. Nije neka velika recezija, ali pola je Bregović i napominje se da sam mu bio asistent i orkestrator u filmovima. To je super, ali moram u jednom trenutku da krenem sam dalje. Njegovu muziku volim, imponuje mi, ali kad porasteš u jednom trenutku moram sam da nosim svoje ime bez priključaka.
- Radio si s njim film "Kraljica Margo"?
Ranđelović: Tu sam pravio aranžmane i orkestrirao. Radili smo i jedan italijanski film "I giorni di abbandono" koji je bio nominovan za dve nagrade u Italiji za najbolji skor i najbolji song. Radio sam na ruskom filmu "Turski gambit" sa njim, na jednom bugarskom, norveškom filmu...dosta fimova. I to mi je bila specijalnost kod njega. On me kompletno dao na filmove, samo sam to radio, nisam se bavio albumima.
- Šta dalje?
Ranđelović: Najviše bih voleo da u "gejm" industriji ostanem. E sad, iz Srbije je sve teže malo, mada imam kontakte sa tim nekim studijima. Meni je "gejm" industrija želja i naravno filmovi. Naravno, videćemo kako će to da ide, za sada nije loše.
Aleksandar Arežina
Коментари