Željko Pahek - Snaga crno-bijelog stripa

Kultna ''Legija nepromočivih'' strip autora Željka Paheka ove jeseni reizdana je kao album, a prethodno su se na isti način odvojeno pojavili "Skrapulonska bebica" i "Oživljeni metuzalemen", pustolovine njegovih još čuvenijih Astro-iđana. U narednim mjesecima Pahek namjerava u album sabrati i svoje kraće stripove iz osamdesetih, a ne isključuje ni mogućnost da se poslije desetak godina vrati Legiji nepromočivih i da četvrt stoljeća kasnije uradi nove doživljaje Astro-iđana!

Čuveni Profil

Svako ima neka svoja sitna zadovoljstva u životu, a moja su ovih dana posjedovanje Pahekovim perom potpisana tri njegova sjajna albuma. Najprije je Sistem komiks (System comics) reizdao na albumu "Skrapulonsku bebicu" (2007) i "Oživljenog metuzalemena" (2009) Astro-iđana, a ove jeseni pojavila se i "Legija nepromočivih", koju je objavila fantastici okrenuta beogradska kuća Tardis. Moje uživanje u Pahekovim stripovima počelo je slučajno davnih osamdesetih kad sam kao osnovac jednog dana s uživanjem razmaženo birao koji strip da kupim iz hrpe ponuđenog na novinskom kiosku u mojoj Podravkoj Slatini. Više se ne sjećam zašto sam uzeo baš Astro-iđane koji su se pojavili u "Profilu", posebnom izdanju časopisa Yu strip namjenjenom samo albumima. Zapravo "Oživljeni metuzalemen" je bio novo ime za zbirku nastavaka koji su prethodno izlazili u Yu stripu pod nazivom "Astro-iđani". Možda me kupio crtež na naslovnjaku sa dva naoružana naučnofantastična lika iza kojih zlokobno vreba krvožderna biljka? Bilo kako bilo, "Metuzalemen" mi je do danas ostao jedan od najomiljenijih stripova, pa radost nije mogla biti veća kad su se počela pojavljivati reizdanja. Stoga sam uredno pokupio iz vitrine sva tri kupljena albuma i odnio ih velikom majstoru da ih ovjeri prilikom potpisivanja fanovima u Tarisovoj beogradskoj knjižari početkom decembra. Sticajem okolnosti,  umjesto potpisa od svog zemljaka Slavonca (Pahek je rodom iz Županje) dobio sam tri kul crteža i na kraju priliku da prozborimo po koju o njegovom radu.

- Ovim izdanjem "Legije nepromočivih" je sada zatvoreno trojstvo albuma iz osamdesetih.

Pahek: Da, što se tiče Yu stripa i Spunk novosti, ali biće i iz Stripoteke, imam još materijala za dva poveća albuma, uglavnom kraćih stripova ali i onih nešto dužih. Planiram zaokružiti i tu celinu. U među vremenu možda nešto i nacrtam još, pa pridružim.

- Kad bi se to novo moglo pojaviti?

Pahek: Prvi album, 2-3 meseca. U planovima je prvo jedan album kratkih crno-belih crnohumornih stripova koji su se pojavljivali otprilike od '84. do '87. prvenstveno u Stripoteci i nešto manje u Yu stripu. Taj period...Radni naziv je  "AVILI!!! AVILI!!!". Radim na kolorima...

Pahek danas

- Ako biste radili nove epizode Astro-iđana ili Legije, kad bi se to moglo očekivati?

Pahek: Imam spremne sve te scenarije koje sam započeo, ali treba naći izdavača da se dogovor precizira. Obično, autoru treba sedam-osam meseci za jedan album. To je neko prosečno vreme za crtež i scenario...Sve zavisi od izdavača i dobre volje da se napravi ta konstrukcija. Ja sam rad da zasednem...

- Zašto ova reizdanja Legije nepromočivih i Astro-iđana imaju samo početnih nekoliko strana u boji, a ostatak ne?

Pahek: Prolog je u koloru. Moja ideja je bila da pridodam nešto malo kolora da se razlikuje od prethodnih izdanja. Pošto izdavači nisu u mogućnosti da isprate ful kolor ceo album, kao u inostranstvu, odlučili smo da prvih šest strana prologa, bude u koloru, a ostalo je klasično crno-belo. Primećujem da kod nas, za razliku od inostranstva, mnogi čitaoci više vole crno-bele stripove. Ima neka snaga u tom crno-belom likovnom izražavanju likova, vrlo kontrasnog prikaza...jednostavno, tako  je ekspresivnije. A na kraju krajeva ti stripovi su i rađeni za crno-bela izdanja. Radio sam ih ne očekujući da će ikad biti štampani u boji.

- Kao crno-bijeli filmovi...

Pahek: ...Da, da, kao crno-beli filmovi, koji teško mogu da se dobro oboje. Uzmimo recimo Bernetov crtež "Torpedo 36" koji često sa bojom gubi elemente izuzetne snage koji poseduje.

Pahek nekad

- A uz to ton oba stripa, i "Astro-iđana" i "Legije nepromočivih" je crnohumorni...

Pahek: Da. Francuzi uglavnom rade dosta linearno svoje crteže, npr. svemir i većinu stvari ostave belo, da bi mogli da se naknadno kolorišu. Mi smo radili baš snažno, sa tim crnim potezima četkice, te crno-bele plohe su dominirale celim tablama.

- Za ova reizdanja nešto je malo dotjerivano na crtežu?

Pahek: Jest... Ima i više strana. Pridodate su unutra i tri-četiri nulte table kao integralni deo scenarija. To su table koje su se nalazile ispred svakog dela, u svakom broju YU stripa, kao neko podsećanje na prethodna događanja... Uradio sam ih s pažnjom, pa mi je bilo žao da ih izostavim iz albuma. Uklopio sam ih kao izveštaj Truća Baljezgarija, ponekad škrabotine brodskog pacova ili dnevnik dvoličnog profesora Kiks-Malera....

- Druga nova stvar su osavremenjeni dijalozi, čak se sada pominje i Vikipedija...

Pahek: Više na tim kolornim stranama, nešto malo u sredini, ali nisam hteo puno toga, to bi bio drugi strip. Nadam se da čitaoci znaju da je to strip iz '82, '83, '84. godine. U "Bebici" Ruskinja Valentina Terješkova, čistačica, trebala je govoriti ruski. Trebalo je ali nije! Urednik, inače sjajan čovek, "plašeći se za svoju bezbednost" skinuo mi to. Ruskinja nije smela ni svoje ime zadržati. U ovom reizdanju sam najzad vratio sve onako kako sam zamislio zajedno sa originalnom ruskom ćirilicom.

- Sad kad ste pripremili ova reizdanja kako vam izgledaju danas ti stripovi?

Pahek: Što se tiče štampe daleko je bolje nego onda, baš sam zadovoljan, jer prvi put vidim svoj strip sa lepim crnim otiskom bez sivih mrlja! Tardisova ''Legija'' - kolori su dosta dobri, sjajno urađeni. Lepo je imati album sa tvrdim koricama. ''Astro-iđane'' je izdao Sistem komiks i štampa je takođe odlična... Dobro je to sa albumima, ali sad nam nedostaje magazin gde bi mogli povremeno objavljivati kraće ili duže stripove. Jednostavno da se crtač, scenarista ili autor kompletnog stripa oproba u nekim novim tehnikama izražavanja.

- Kako su nastajali ti stripovi?

Pahek: ''Astro-iđani'' su nastali, ne bih rekao silom prilika, pošto na svakom stripu odradim detaljne pripreme. U situaciji kad sam imao baš prekratak vremenski rok za pripremu šest strana za novi broj Yu stripa, dosta brzo sam kreirao nekoliko likova, sa jasnom poentom za prolog. Potrudio sam se oko toga da osmislim kasnija dešavanja za ceo album i urađena je prva epizoda. Mesecima kasnije imao sam mogućnosti da sve to potanko razložim i crtajući rasporedim na ceo jedan album.

- Znači u startu je bilo planirano da se ide u nastavcima?

Pahek: Da, da. Tako sam isplanirao tu prvu epizodu. Možda je to čak i dobro ispalo, jer da mi je neko rekao da te nedelje treba da isplaniram jedan strip album, koji će obeležiti moje stvaralaštvo tih godina, sa previše treme bih se tome posvetio. Kad sam radio "Astro-iđane", već sam stvarao ideje za "Skrapulonsku bebicu". Na kraju krajeva u "Astro-iđanima" već na osmoj stranici postoji fusnota "vidi epizodu Skrapulonska bebica", iako u to vreme nisam ni imao ideju da je uradim.

Bebica sa autorovom posvetom!

- "Skrapulonska bebica" je znači rađena naknadno, ali kao prethodna priča!?

Pahek: Dosta kasnije... Mlađi su junaci, još se nisu svi upoznali. Profesori Kiks i Maler su odvojeni, dok je u "Astro-iđanima" profesor Kiks-Maler kao zbirna skrpljena ličnost.

- U doba današnje političke korektnosti pokušaj rulje da ubije Skrapulonsku bebicu izgleda dosta surovo...

Pahek: Ta bebica, to nije obična bebica! Oni (Skrapulonci) su primatektualci. Znači najpametniji su kad se rode, te s vremenom zaglupljuju, kako bi se uvalili u državnu upravu. (smijeh) To nije naivna bebica koja je bespomoćna, ona je kvrgava i ima šezdeset godina! Ona je najsnažnija, najpametnija i najsposobnija, samo ima izgled  nevine bebice. Kad zaglupi u nekim kasnijim godinama moći će da uđe u državnu upravu i tad će i ona druge progoniti. (smijeh)

- Je l' ime Skrapulonci od skrupula?

Pahek: Možda skrapež, engl. otpad. Ali nisam ciljao nijednu od postojećih reči. Trebao mi je neobičan izraz, koji zvuči robusno i na neki način dosta ružno, da bih ga pripisao vanzemaljcima.

- Dakle spominje se nekoliko izmišljenih epizoda...

Pahek: Neke su i urađene, pa su prestale bit' fiktivne, neke su i dalje fiktivne koje će verovatno bit' urađene, a neke će ostati trajno fiktivne. Stvarno treba da ostanu potpuno fiktivne. To jeste ideja, da čitaoci vide ime epizode, ponekad se pojave i junaci iz te epizode, ali ona sama ne postoji.

- Kao kod Šerloka Holmsa gdje se često pominju slučajevi koji nikad nisu napisani.

Pahek: Pa verovatno. Imao sam i jednu ideju da prožmem tako nekoliko epizoda, da se ne zna šta je bilo pre a šta posle, da napravim previše uvrnut sklop, bez mogućnosti  razrešenja.

- Koja su bila glavna nadahnuća za "Metuzalemena"? Od filmova recimo "Osmi putnik" (Alien, 1979)?

Pahek: Svakako, onaj deo sa podrumom. Našalio sam se sa takvom temom. Šala je kompletna što čudovište nikako da se pojavi do kraja, a ispostavi se da je to neka biljka koja je pojedena pa iznikla, koja traži svoje pravo da živi, da opstane na tom brodu... I što uvek biva spaljena od strane Bada-Buma ili nekog iz posade Astro-ida. Nisam bio siguran u količinski odnos humora i ozbiljnosti. To se razvijalo postepeno. I mislim da sam našao pravu meru... Jedan od mojih uzora među filmovima, koje sam u ono vreme mnogo voleo, a i sad, Karpenterova "Tamna zvezda". Po jednom od tih likova sam dao ime poručniku Pimbeku. "Blejd Raner" (Blade Runner, 1981) kao vrhunac SF u filmu...

- A strip uticaji?

Pahek: Klasično, do 13. godine Princ Valijant, Daleka Planeta, kasnije Žiro, Aleksis, Korben, Hugo Prat, Bernet-Abuli, Herman, do nesto mladjih Buck, Gossens... Plus majstor geg stripa Franken i Alan Ford, pre svega zbog scenarija. To je nezaobilazna tema na ovim prostorima. Dosta je uticao na moj način razmišljanja. Na kraju srednje škole, u trenucima kad sam razvijao svoju scenarističku misao, koja će da me voditi kroz moje bavljenje humornim stripom, i mislim da sam bio na pravom putu. Ovo podneblje je jako dobro za tu vrstu crnog humora. Na kraju krajeva jedino kod nas je štampan Alan Ford u svim tim tiražima. A književni uticaj, sigurno, naučna fantastika. Od omiljenih mi je Robert Šekli kao predstavnik crno humornih priča i Stanislav Lem sa svojim "Zvezdanim dnevnicima Ijona Tihog". Tu su i Kvaka 22, Mali veliki čovek... Kad sam radio ilustraciju za knjigu "Autostoperski vodič kroz galaksiju", 1986. godine primetio sam dosta sličnosti i senzibiliteta u tom romanu sa mojim Astro-iđanima, te sam ponešto od svog arsenala ideja ugradio u samu naslovnicu za tu knjigu (prvo izdanje koje se kod nas pojavilo).

- Kako su nastali likovi. Prilično su živopisni od Pimbeka, eksplozivnog Bada Buma, izlapetus kapetana Starka, priglupog Sokrata i ludog robota Govinde...

Pahek: Izbegao sam kliše: snažni Flaš Gordon plus ludi profesor. Svakom od mojih junaka dao sam neku crtu koja ga izdvaja iz okoline, u tom nekom univerzumu koji je na neki svoj način podosta pomeren. Naravno nezaobilazni je robot kojeg sam morao da ubacim. Oživljeni robot Govinda je trebao dati neku uzvišenost, jer njegovo propovedanje dolazi iz "Tibetanske knjige mrtvih", ali nisam izdržao. Robot kaže: "Uvek mi je govorila moja mama 'Sine, čini drugima samo dobro i tvoje će srce uvek biti obasjano plamenom uzvišene svetlosti'''. Tren posle toga plamen bacača ga tako ispeče i naravno savršeno obasja njegovo uzvišeno lice. (smijeh)

Autorova posveta na "Metuzalemenu"

- U trenutku kad su krenuli izlaziti u nastavcima "Astro-iđani" kakav je bio odgovor čitalaca i odnos redakcije Yu stripa?

Pahek: Super. Od redakcije Yu stripa sam imao punu podršku. Bio je sjajan urednik u to vreme u Yu stripu Sibin Slavković i bio sam podstican da radim što više. Pošto sam već u to vreme radio puno na ilustracijama u Politikinom zabavniku i za knjige naučne fantastike, nije mi ostajalo toliko vremena, da se posvetim samo stripu. Ipak napisao sam nekoliko scenarija i za druge crtače pa je i to objavljivano...

- Kasnije je "Oživljenog metuzalemena" objavio Profil.

Pahek: Da... "Astro-iđane" kompletan album, a "Skrapulonska bebica" nije objavljena u albumu. Magazin Yu strip se polako gasio. U Novom Sadu već '84. su postojala neka nova izdanja domaćeg stripa kao Spunk novosti za koje sam kreirao i prvu epizodu "Legije nepromočivih''... I koju godinu kasnije već sam radio za Stripoteku...

- Kada su izlazili "Astro-iđani"?

Pahek: Od '81. to je početna godina, do '83. "Bebica" je krenula odmah nakon "Astro-iđana", ali u nešto ređim vremenskim razmacima ('83.-'85.).

Legendarni Yu strip

- Današnjim klincima je teško objasniti taj fenomen osamdesetih kad su se stripovi kupovali na kioscima na kilo, na tonu.

Pahek: Tiraži su bili dovoljno dobri da se pokriju izdanja i dosta ostane. Međutim nije bilo dovoljno sluha među izdavačkim kućama, da malo ta sredstva akumuliraju, da bi mogli da ožive neku ediciju strip albuma i da pređu na ozbiljnije bavljenje strip izdavaštvom. Bilo je po sistemu "dobro ide, ajde da izvučemo što više novca sa jeftinim i privremenim izdanjima, pa ćemo kasnije da razmišljamo šta ćemo da radimo". Međutim to se nije pokazalo kao dobro na duži rok .

- Bilo je koliko se sjećam, dosta strip časopisa od Strip arta, preko Stripoteke, do Našeg stripa...

Pahek: Za razliku od danas, bilo je pet-šest redovnih strip časopisa, koji su imali prostor za objavljivanje stripa...

- Je l' se moglo živjet' od stripa?

Pahek: Moglo se živeti, međutim teško je porediti sa sadašnjim prilikama. Bili smo mladi, jurili na sve strane. U to vreme postojao je ''Beogradski krug 2'' koji je okupljao stvaraoce iz Beograda i nešto šire. Družili smo se u "Mažestiku", tu su stasali sjajni autori kao što su Milan Ilić, tandem D.Savić i Gera, Janjetov, Perović i drugi... Nismo baš toliko ni radili koliko bi trebali... ali lepo je bilo, osećali smo da je to neko zlatno doba stripa. Ako ništa drugo, bili smo srećni, radili smo ono što volimo i voleli ono što radimo.

- Zašto se završila priča sa Astro-iđanima poslije samo dve velike epizode?

Pahek: Yu strip magazin je bio na zalasku. Ja sam već pre toga počeo da radim kraće stripove i "Legiju nepromočivih" za Spunk novosti. Video sam potencijal u ''Legiji nepromočivih'' pa sam nastavio tim putem ...

- I Astro-iđani i Legija imaju određen stepen filmičnosti i scenaristički su tako posloženi kao odličan predložak. Je l' postojao neki prijedlog da bi se jednog dana nešto snimilo po njima?

Pahek: Bilo je nekih ideja da se oko toga okupimo i nešto da uradimo, ali nikad nije zaživelo. Ipak su potrebne finansije da bi se stvar pomakla. Da bi neki strip bio pretočen u film potrebno je  prvenstveno  uložiti  veliki rad  da bi se kao predložak ponudio za film. Mislim da ljudi koji odlučuju da rade neki film po stripu, ne uzimaju neko izdanje i kažu samo "ovo mi se sviđa, ovo bi moglo da ide". Pored strip izdanja treba i neki tekstualni oblik i dosta priče oko toga. Što se tiče filmičnosti u stripu ,volim film. Volim duge kadrove koji su ,onako, malo poetični, i kratke akcione scene...

- Da li su Astro-iđani izašli napolju?

Pahek:  Ne... Nisam ih nudio. Legija, jeste izašla u "Hevi metalu" dve epizode. Nisam siguran da li je u Grčkoj objavljena u Elefterotipiji, pošto sam tamo objavio dosta stripova.

Posvećena Legija

- Odakle zamisao da Legija nepromočivih sa ugođajem Prvog svjetskog rata bude prebačena u "XXIII vek, Četvrti svetski rat"?

Pahek: Poslužio sam se sveskom sa svojom idejama koje sam ostavio za neka druga vremena. Odabrao sam scenario na tri table, gde kuvar kuva loš ručak i napravio sam duži strip, tj. prvu epizodu Legije. Kuvar je tako stigao u drugi plan, a nosioci su postali večiti zabušanti  Fircik i Gerecki... Taj scenario sam u jednom cugu napisao.

- Bili ste u vojsci pa u Legiji ima stvarnih iskustava?

Pahek: To je zbir iskustava koje samo u vojsci može da se doživi. Lepo je za sagledavanje karaktera mnogih ljudi. Inače, Prvi svetski rat je tema koja mi je ležala, pa ipak sam odlučio da radnja bude pomerena dosta u budućnost. Četvrti svetski rat. Hteo sam opet imati i neki pomak u viđenju istorije. Dodao sam i te neobične životinjice škrombije za koje narednik Cuker tvrdi da će biti naslednici čovečanstva. A naši junaci su negde zaboravljeni u nekom delu Eurotanazije, tj. Evropi ili Aziji koje su već spremne za eutanaziju. Odred gladnih i žednih ljudi koji zabušavaju u rovovima, a nisu sigurni da li su njihovi neprijatelji sa druge strane živi. Mislim da se lepo pokazala ta kombinacija fantastike i starinskog štimunga.

- Zašto poslije nije bilo nastavka rada na Legiji?

Pahek: '97. sam uradio zadnju epizodu. Uglavnom sam radio stripove za američki (časopis) Hevi metal. Bilo je ideja da pripremim Astro-iđane za Hevi metal, to bi mi omogućilo da radim nove, duže epizode, međutim ima tu dosta posla pa je sve ostalo na projektima. Videćemo u budućnosti.

- Znači postoji mogućnost da se pojave nove epizode?

Pahek: Postoji. Ja sam već počeo nešto da radim sa Legijom. Imam epizodu u olovci. Napisao sam scenario za nekoliko epizoda, ali treba postići dogovor sa izdavačima. Nekad je bilo lakše, imali smo veće tiraže. Tržište je sad sve iscepkano i teže je izdavačima da zatvore finansijsku konstrukciju. Mi kao crtači imamo ideje, i dobru volju, treba nam samo prostor za objavljivanje i naravno odgovarajući honorar da bi mogli da živimo i radimo.

- Kako vidite budućnost stripa?

Pahek: Medij se razvija. S jedne strane imamo dosta bolju štampu i mogućnost da se objavljuje u albumima. S druge strane balast je što strip povlađivanje modnim trendovima. Nije dobro da se po svaku cenu prati neki trend u stripu. Da svi autori rade na isti način da bi se što više prodalo ili ugodilo kupcima. Time gubimo kvalitetne sveže ideje i dešava se suprotno.Čitaoci gube zanimanje za strip i okreću se drugim stvarima. S druge strane imamo dosta izdanja u digitalnom obliku. Danas je mnogo materijala prebačeno na internet. To dosta šteti, ali na jedan  neobičan način i koristi, jer se popularizuje strip kod ljudi koji teže dolaze u dodir sa štampanim izdanjima. Gde će nas sve to odvesti, teško je proceniti. Ne znam. Ima puno video igara, piratskih DVD-ijeva, fejsbuka... kako će se strip izboriti sa time, videćemo. Za sada izdavači u Francuskoj  i Belgiji, a to je osnova za evropski strip, beleže sve veće količine izdatih albuma u toku jedne godine.

- Kako vama ide čitanje preko kompjutera?

Pahek: Pa... nije baš zgodno, bar s ovakvim monitorima danas. Daleko više volim papirna izdanja. Tu je i vraćanje na prethodne stranice, listanja stripa, napred i nazad... I osećaj kad se jedan štampani  album drži u ruci. Nije to gomila fajlova od tri slova u nekom folderu. Teško je naći inspiraciju da se pali komp i sve to otvori i pregleda. Tu nestaje ta magija, koju prave same korice knjige ili stripa. Kao magija ploče ili CD-a koji ima omot. Čovek na polici vidi omot i dobije želju da čuje muziku.

Badi Kukavica

- Šta ste radili pored Astro-iđana i Legije?

Pahek: Uglavnom stripove koji su kod nas objavljeni u albumu "Badi kukavica i druge priče" iz Hevi metala. Objavljivao sam redovno dok sam sarađvao sa Strip Art Fičersom (Features). Sarađivao sam sa Hermanom, radio sam kolor na albumima Džeremaje "Simon se vraća" i "Aleks", i jedan album Tornjeva Boa-Morija. Dosta sam radio na ilustracijima i karikaturama. Malo na crtanom filmu,i na 3D igrama... Dosta ilustracija dečjih knjga. Nedovršenih par stripova, koji stoje i čekaju doradu. A bilo je i puno meseci praznog hoda '91, '92, '93. kad smo manje radili, ali za to vreme su se ipak neke ideje akumulirale. Ako autor ne crta često, može da piše dosta scenarija. Radio sam dosta karikatura po časopisima, i jednu zbirku karikatura "Depilacija mozga". U skorije vreme dva strip albuma ''Moby Dik'' za francuske i španske izdavače ...

- Šta ste radili na omotu za Bajaginu "Pozitivnu geografiju" (1984)?

Pahek: Logo dizajna, a crtao sam i onu zamišljenu kartu sveta. Mnoga ostrva su imala karakteristike njegovih pesama, što se videlo na omotu ploče, ali sada manje na CD-u. Goranka Matić je radila fotografiju i dizajn. Ta slovna rešenja su kasnije bila iskorištena za plakat za Bajagin koncert u Domu sindikata (april 1984.).

- Zašto zamišljena karta, a ne stvarna?

Pahek: Ima je neku egzotiku, kao "Mali slonovi", ''Tekila gerila'', pa je poenta bila da se stave neka mala ostrva, poluostrva, rečice...Za album "Neka svemir čuje nemir" (1989) Imao sam sjajnu ideju u razgovoru sa (Bajaginim menadžerom) Sašom Dragićem da se Bajaga fotografiše na gitari ,kao na nekoj sjajnoj dasci za surfanje, u svom letu kroz svemir. Žice na gitari vibriraju i srebrne note se provlače kroz svemir. To bi bila sjajna ilustracija, međutim to je bilo dosta kasnije, kad je dizajn albuma već bio završen.

- Bajaga kao Srebrni letač?

Pahek: Da, tako nešto. Bajaga na velikoj, svemirskoj sjajnoj gitari.

- Da li će na kraju Astro-iđani stići kući na Zemlji i kako se završava rat u Legiji?

Pahek: Stvar sa Zemljom nije u tome da li Astro-iđani mogu da nađu Zemlju, nego da li su oni na pravom putu, i da li oni Zemlji uopšte trebaju. A u vezi Legije nepromočivih, očekivano je da besmisleni rat u kojem se nalaze moji junaci bude sveprisutan. Samim završetkom tog besmislenog rata, strip bi dobio kraj koji mu ne priliči. A i glavni junaci bez tog besmisla prestaju da postoje. Možda, ako odlučim da više ne radim Legiju u nekoj totalno skrivenoj fusnoti napišem da je rat završen neke čudne godine.

 - Možda je rat završen, a oni ne znaju?

Pahek: To je sjajna ideja. S tim da kuvar i dalje kuva loš ručak.

Zvanična strana: www.tardis.rs

 Aleksandar Arežina

 

 Ko je Željko Pahek?

Strip crtač i scenarista. Uporedo se bavi ilustracijom i karikaturom.

Objavljivao redovno u strip časopisima Stripoteka, Yu strip, Heavy metal (SAD),       Elefterotipiji (Grčka), a e povremeno u Fluid Glacial (Francuska), Eternauta (Italija),  Schver metal (Njemačka), Tin tin itd.

Kolorni strip album: "ONCE UPON A TIME IN THE FUTURE" SAD Platinum 1991; Holandija - Arboris 1991; Njemačka- Karlsen Verlag 1992.

MOBY DIK - dva kolorna strip albuma objavljena premijerno, Francuska Delcourt - 2005; Španija - Glenat 2006.

Domaći strip albumi: "Oživljeni metuzalemen" 1984; "Legija nepromočivih" 1997; "Badi Kukavica i druge priče 2001; "Skrapulonska bebica" 2007; "Oživljeni metuzalemen" 2009; "Legija nepromočivih" 2010.

Izradio logo i zaštitni znak časopisa BRE!, crteže za lanac hrane Mekdonald u Srbiji (1999), stori bordove za reklamne spotove firme Idea plus, scenografije za Bikić Studio crtanog filma, scenografiju za za crtani film "Pocket Kids" (AWE studio Beograd), crteže i logo za ploče Bajage i instruktora "Pozitivna geografija" (1984) i "Neka svemir čuje nemir" (1989).

Radio kreativne crteže za 3D igru "No Men Lands" (IO-3d studio, Njemačka 2004), na filmu "Čarlston za Ognjenku" (2008) bio "Matte Painter Consultant".

Član udruženja Likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije od 1983.

Ilustracije za Politikin Zabavnik; Politika mozaik; Student; Strip-82; Start; Vreme Dece; Vreme Zabave; Denis; Zmaj; Fenomeni; Bre; Naša krmača; Tik- tak.

Pored toga još izradio pedesetak naslovnih stranica za knjige raznih izdavačkih kuća u zemlji i inostranstvu: Prosvet; Polaris; Znak sagite; Zagrebačka naklada; Sirius; Futura...

Zbirka karikatura "Depilacija mozga" (1997).