Finski Lenjingradski kauboji (Leningrad Cowboys), poznati po uvrnutim "jednorog" frizurama i otkačenim obradama svjetskih pop-rok hitova, prvi put u Srbiji svirali su 9. maja prošle godine u Domu sindikata. Stigavši u Beograd nažalost bez svojih povremenih saradnika ruskog vojnog hora "Aleksandrov", Kauboje je dočekala poluprazna/polupuna dvorana, ali su ipak odsvirali "za sve pare". Pokazaše, kako napraviti nešto iz ničega. Naime, lažni Rusi iz Finske sviraju obrade, ali nasuprot milion drugih sastava koji taj posao shvataju doslovno, Finci su sve uvili u privlačan šljašteći omot, koji na tren zavara da se ispod njega krije neka ozbiljnija filozofija.
Bejk rols (Bake Rolls) je uvozni komad dvopeka sa rupom u sredini, dostupan u nekoliko raznih okusa, sa lukom, picom, susamom...dakle, k'o što se vidi iz priloženog: izuzetno složen proizvod nekog briljantnog uma kakav se rađa jednom u povijesti, i koji kao takav očigledno nikad ne bi mogao biti smišljen u Srbiji ili nekoj od ostalih jugodržavica. Isto je i sa Lenjingradskim kaubojima. Umjesto što imamo tuštu i tmu balkan-ingliš izvođača, odnosno likova neprirodno ubijeđenih kako vladaju engleskim k'o da su rođeni tamo, zašto bolje odavle nisu ponikli neki Lenjingradski kauboji da uzmu strancima pare? Valjda smo dovoljno egzotični, a imamo i više prava da spajamo rokenrol i komunizam. Bilo kako bilo, Finci su se prvi dosjetili da upakuju očigledno, i sad nema plakanja. Odnosno, plakanja ima, bar u mom slučaju, svaki put kad čujem neki srpski ili neki drugi sastav kako pjeva svoje stvari na inglišu. A mogli smo mi proizvesti Lenjingradske kauboje ili nešto slično...
Dakle, Lenjingradski kauboji.
Nastali za potrebe filma finskog režisera Akija Kaurismakija "Lenjingradski kauboji idu u Ameriku"(1989), bend je nastavio postojati i poslije, mijenjajući muzičare k'o donje rublje, svirajući koncerte i snimajući albume, uglavnom sa obradama rok hitova poput "My Sharona", "Manic Monday", "Perfect Day", "Knockin' On Heavens Door" ili očekivano "Back In The USSR". U svijetu su se pročuli po zajedničkim koncertima sa mnogoljudnim ruskim vojnim horom "Aleksandrov" i izvedbama "Sweet Home Alabama", "Yellow Submarine" ili "Stairway To Heaven". Sviraju obrade, ali nisu kaver bend. Dakle, očigledna stvar, ali lukavo upakovana. K'o Bejk rols. A ja volim Bejk rols.
Pred beogradsku premijeru razgovarao sam sa tadašnjim pjevačem Tipe Džonsonom (Johnson), koji koliko sada vidim na zvaničnoj strani www.leningradcowboys.fi, od ove godine više nije Kauboj. Nadam se da mu je bilo lijepo dok je trajalo. Uglavno, priuštio mi je je dan zanimljiv i nadasve duhovit razgovor, koji zaslužuje da ostane zabilježen za buduća pokoljenja...
- Prvi put dolazite u Srbiju. Znate li nešto o našoj zemlji?
Tipe: Uh, pa znam da ste osvojili "Pjesmu Evrovizije". Bijaše u Helsinkiju? (smijeh) Baš se radujemo dolasku u Beograd, tu ćemo saznati sve što je potrebno.
- Kad si već pomenuo "Evroviziju", zašto vi nikad niste učestvovali. Nekako mi se čini da biste se fino uklopili u to šarenilo?
Tipe: Ranije su nas pitali da li bismo učestvovali, ali smo odlučili da to možda baš i nije naš fah. Mada...nikad ne reci nikad. Ko zna možda jednom odemo... međutim tada kad su nam nudili da se prijavimo mislili smo "pa možda ne ovaj put". Mislili smo da tamo ima ionako dovoljno ljudi koji se smiješno oblače i bez nas. (smijeh)
- Ljudi u svijetu su uglavnom saznali za vas kada ste nastupali za ruskim vojnim horom. Sada u Beograd dolazite sami bez Rusa. Je li to znači da će predstava biti siromašnija?
Tipe: Ne. Suprotno. Bez Rusa možemo biti mnogo spontaniji. Kad su Rusi sa nama stvari moraju biti strogo uvježbane. Nema prostora da se usred pjesme uradi nešto neplanirano, kao kad se okrenem bendu i podviknem da budu tiši ili da produžimo još malo pjesmu na koju publika podivlja. Sa Rusima to ne možeš. Ljudi su klasično obrazovani muzičari, imaju note i dirigenta. Daleko je slobodnije bez Rusa. I luđe.
- Koje pjesme će Beograđani sigurno čuti?
Tipe: Prilično sigurno ćemo svirarti "Delilah", možda "Eloise", "Those Were the Days"... Eto te tri.
- A što se tiče rok klasika, poput, ne znam, "Smoke On the Water"?
Tipe: Želiš čuti naše izvođenje "Smoke On the Water" u Beogradu?
- Pa, da, što da ne?
Tipe: Onda dobro. Računaj da hoćemo. Dogovoreno! (smijeh) (Rečeno ispunjeno!)
- Hvala! Da li vam se možda javio neki od muzičara čije ste pjesme obrađivali da kaže svoje utiske koliko je zadovoljan ili nezadovoljan?
Tipe: Pa i ne baš. Ne znam da li zato što se plaše da nas kontaktiraju ili možda misle da su velike zvijezde pa ne moraju pričati sa tamo nekim čudnim bendom iz Finske. Mada, bilo bi zaista zanimljivo i lijepo da dobijemo više povratnih informacija kako je koja stvar legla...
- Kako odlučujete koju pjesmu obraditi?
Tipe: Predlozi pljušte iz svih pravaca. Neko pomisli "ovo bi moglo", pa isprobavamo da li je to tako. Obično lako i brzo se vidi da li će pjesma djelovati u našem aranžmanu.
- Imaš li lično neku omiljenu stvar?
Tipe: Ja sam veliki obožavalac AC/DC i volim "Let There Be Rock".
- AC/DC inače u junu dolaze u Beograd, tako da slobodno možete malo naložiti publiku sa "Let There be Rock".
Tipe: Da. Vidiš nama je lako da sviramo njihovu stvar, ali mislim da bi njima bilo baš teško da odsviraju "Let There Be Rock" onako kako je mi sviramo!
- Poznati ste po uvrnutim frizurama, cipelama, uniformama. Odaj neke tajne, recimo jesu li to sve perike ili neko od vas uzgaja takvu pravu kosu...
Tipe: ...upozoravam te da ulaziš u opasne vode! (smijeh) Znam da to moraš pitati, ali ti moram reći da ti ne mogu odgovoriti! Neke tajne moraju ostati tajne. Neka Lenjingradske kauboje i dalje okružuje veo tajanstvenosti (smijeh)!
- Ima vas 11 momaka i dve plesačice. Frizure i cipele uzimaju dosta prostora. Kako izbjegavate sudare na bini?
Tipe: Šesto čulo! (smijeh) Ne znam. To ti je jedna od tih tajni Lenjingradskih kauboja. Ima puno momaka na bini uz dve lijepe plesačice, ali uspijevamo da se ne sudaramo previše.
- Većina bendova imaju tri ili četiri člana i uspijevaju se posvađat' i rasturit' bend. Vi svirate već dva desetljeća, pa kako održavate mir i stabilnost?
Tipe: Ko kaže da je mirno i stabilno? (smijeh) Važan razlog je sto ne sviramo puno koncerata godišnje. Imamo dosta vremena kada se ne moramo viđati. Znači ne srećemo se previše često, pa to pomaže.
- Imate zanimljivo ime, spajate zanimljive stvari, pretpostavljam da niste samo zezantski bend već da ispod sve te zabavljačke ljušture tu ima i nekih političkih stavova?
Tipe: Da - "Proizvodite traktore, a ne rat", to je definitivno naš politički stav. (smijeh) To otprilike govori ko smo i šta smo. Nismo politički usmjereni. Mi smo "good time party band" i u rokenrol stavljamo dosta slavenskih elemenata. To je sve.
- Da li se i kada može očekivati treći film o Kaubojima sa Akijem Kaurismakijem?
Tipe: Uvijek ima planova za film. Posebno uveče poslije dobrog pića, onda se razvežu jezici i mozgovi i nastaju veliki planovi! (smijeh) Najteže je uskladiti rasporede raznih ljudi. Praviti film nam je sada vremenski jako zahtijevno i teško. Treba puno vremena za pripreme, ali već neka idejica o tome vri u nama.
- Posljednji album "Zombie's Paradise" je izašao još 2006. godine. Ima nešto novo na vidiku?
Tipe: Ništa definitivno, ali kao što sam rekao i o filmu, ima nekih zamisli i o novom albumu. Nismo zakazali termin u studiju, ali radimo na zamislima. Jedino mogu obećati da će novi album biti različit od prethodnika. Nema smisla raditi 'Zombie's Paradise 2".
- Koja je najluđa stvar koja vas je zadesila na nekom koncertu? Je l' vam dolijeću ženske gaćice ili grudnjaci?
Tipe: Ponekad se to dešava, mada ne bi se žalili da to bude malo češće (smijeh). Drage devojke i žene, shvatite ovo kao poziv (smijeh). S druge strane sa nama su i dve plesačice, pa se možda dame u publici onda ustručavaju da ne pogode njih (smijeh). Najluđe je bilo kad smo svirali na nekom bajk festivalu, ne želim pamtiti kada i gdje. Bio je totalni haos, raspored festivala se bio raspao, a povrh toga naš bubnjar nije htio na binu jer nije bilo votke. Dakle, ponavljam: bio je BAJK festival, i moglo je biti veoma, veoma gadno, ali smo se stisli i pregurali svirku. Tačnije receno to nam je MOGLA biti najluđa svirka...
- Ah, konačno neke tajne isplivavaju na površinu. Znači potrebna je votka za izlazak na binu!
Tipe: Ne, ne. To je samo bubnjar! (smijeh) To je dio njegovog rituala.
- Vi ostali bi onda trebali probat' srpski nacionalni specijalitet - rakiju!
Tipe: Ko kaže da nismo? O, da! To smo probali! (smijeh)
- I stručno mišljenje?
Tipe: Jedna čaša nije dovoljna, treba ti više. Votka je brža, a za rakiju je ipak potrebno malo više vremena i rafiniraniji ukus. Što će reći, potrebna je baš praksa za rakiju. Mada je konačan rezultat manje-više isti! (smijeh)
- Dešava li se na vasim koncertima da se u publici pojave ljudi obučeni kao Lenjingradski kauboji?
Tipe: O da! Dešavalo nam se da dođu skupine od po čak 20 ljudi odjeveni kao Lenjingradski kauboji. Bivalo je sjajno! Čak smo naše dvojnike penjali na binu sa nama.
- To zvuči opasno. Moglo je doći do zabune, da neki lažnjak zauzme mjesto pravog Kauboja i onda nastavi uspiješnu muzičku karijeru...
Tipe: Ma ne! (smijeh) Kosa ih je odavala! Nije bila na visokoj razini kao naša. Istina, ljudi su se stvarno trudili i rezultati su bili odlični, ali ipak naše iskusno oko bi provalilo razliku.
- Podržavate dakle ljude namjerne da se možda uniformišu kao Lenjingradski kauboji i u Beogradu?
Tipe:...ako kažem da, nastaće lom u Domu sindikata...(smijeh) Ma koga briga. Odgovor je: DA! Volio bih da se i u Beogradu pojave ljudi kao Lenjingradski kauboji. Definitivno! Što više Lenjingradskih kauboja na ovom svijetu, to bolje! (smijeh)
- Šta onda možemo očekivati od vas u Beogradu?
Tipe: Dolazimo kod vas prvi put i to ima posebno značenje. Ljudi nas još nisu čuli i vidjeli uživo i mogu obećati da to neće biti samo još jedan prosječan, običan, svakodnevan koncert, zbog toga kako će stvari izgledati i zvučati. To je rok predstava, ali ima raznih drugih elemenata i biće to jedno potpuno novo iskustvo. Promjeniće život ljudima u Beogradu zauvijek! (smijeh) Imam ja sad za tebe jedno pitanje - kakva je dvorana taj Dom sindikata?
- Staromodna dvorana iz socijalističkog vremena. Dostojanstveni hram srpske narodne i zabavne muzike.
Tipe: Nisam znao...izvini na tome i na činjenici da ćemo dvorani onda oduzeti to dostojanstvo. (smijeh)
- Planirate li možda posjetit' i neke znamenitosti Beograda?
Tipe: Ne znam. Obično pokušavamo kad dođemo u neki grad u kome ranije nismo bili, da vidimo nešto više od hotelskih soba. Možda skočimo u grad. Naravno u "civilu". Drugačije bi nas možda suviše lako prepoznali na ulici. (smijeh)
Umjesto zaključka, slijedi moj izvještaj sa koncerta koji sam uradio za promotersku kuću Long plej. Članak je reklamno nastrojen, ali mislim da uz pravilo iščitavanje pruža dobru sliku kako je bilo u polupunom/polupraznom Domu sindikata.
Lenjingradski kauboji digli Dom sindikata na noge!
Otkačeni Lenjingradski kauboji (Leningrad Cowboys) potvrdili su svetsku reputaciju provorazrednih zabavljača i rokenrol šoumena u subotu uveče na svom prvom koncertu u Srbiji, gde su u beogradskom Domu sindikata bukvalno podigli publiku na noge!
Da Kauboji nimalo nisu impresionirani uglađenom estradnom istorijom Doma sindikata, pokazao je pevač Tipe Johnson već posle prve pesme "Space Tractor" autoritativno pozvavši publiku da "digne guzice" iz stolica. Svi su poslušali!
Uz zvuke truba poteklih iz nekog špageti vesterna ili verovatnije meksičke sapunice, na ogromnu binu Doma sindikata se polagano pačjim hodom, uzrokovanim čuvenim abnormalno dugačkim špičastim cipelama, smestilo deset Lenjingradskih kauboja.
Uz muškarce u čuvenim izduženim rokabili frizurama, šarenim odelima i tamnim naočalama, dolepršale se i dve zgodne plave Lenjingradske kaubojke, kako reče Tipe, jedna "Mis Vladivostok 1935", a druga "Mis Moskva 1938".
"Hello Beograd! Mi smo Leningrad Cowboys! Dolazimo iz zemlje u kojoj ljudi stoje na koncertima. Molimo vas podignite svoje guzice", poručio je odmah Tipe pošto je bend otresao "Space Tractor".
Dok je čitav Dom sindikata napuštao udobne fotelje da stojeći isprati koncert, Kauboji su već prašili čuveni klasik Bitlsa (Beatles) "Back in the USSR". Tipe je već tu prokometarisao majicu jednog posetioca sa natpisom "NO" - "Sviđa mi se. Pozitivno razmišljaš".
Usledio je hit "Gimme All Your Lovin'", i Tipe se spušta prvi put u publiku kako bi pronašao prvog Srbina da sa njim podeli refren (konačna ocena: "Dobro pevaš").
Korpulentni ritam gitarista preuzima kormilo da bi otpevao u duhu Braće Bluz nostalgičnu "Sweet Home Chicago", a potom Tipe preuzima vođstvo za "Sweet Home Alabama", koju peva čitava dvorana, da sve odjekuje.
Ponešto stegnut koncert na relaciji bend-publika, sve više i više, iz minuta u minut, otopljava i poprima neočekivane tokove. Tipe se opet spušta u publiku (male stepenice sa bine do prvog reda u Domu sindikata su baš korisne) da bi tu ostavio gitaru sa telom u obliku traktora. Ubrzo se dečak Sava penje sa gitarom i u uglu bine hrabro drži instrument i oponaša Lenjingradske kauboje! Gitaristi mu čak prilaze da ga pozdrave, ohrabre ga i nakratko mu čak pokušaju napraviti frizuru a la Leningrad Cowboys!
Finci žestoko briju "Whiskey In a Jar" i "American Women".
"Ne znam da li vi znate, ali mi znamo da nam je ovo prvi put da smo u Beogradu. Drago nam je što smo tu, a biće i vama, jer ćete jednog dana pričati unucima da ste gledali 'Lenjingradske kauboje' kad su prvi put svirali u Srbiji", poručuje Johnson, burno pozdravljen iz publike. Kaže, pošto Lenjingradski kauboji večeras prvi put sviraju u Srbiji, bend je priredio publici jedno veliko iznenađenje!
"Želeli smo dovesti našeg prijatelja koga sigurno znate. Mislili ste da je mrtav, ali nije, samo čudno miriše", objašnjava Tipe, dok na binu doleće korpulentni gitarista, samo sada bez kaubojske uniforme već odeven u beli triko i plašt Elvisa Prislija! Kralj rokenrola konačno u Beogradu, makar u ovakvom izdanju, i to za pesmu 'Easy Livin'". Finski Elvis šalje Srbima "pozdrav iz Grejslenda" i bez po muke uspeva animirati publiku da za njim ponavlja bajalicu "bejbe, bejbe...".
Tipe poručuje publici da sada može "spustiti guzice" u fotelje i po ko zna koji put završava u publici, gde pokušava izraziti poštovanje prema ženskom rodu ("U Finskoj je sutra Dan majki") i pozdravlja se sa jednom sedokosom bakom, kojoj želi da svaki dan bude "Perfect Day". Ako ste se ikada zapitali kako zvuči klasik Lu Reed-a u mračnoj hard-rok verziji, možete sebi preseći vene što niste bili u subotu uveče u Domu sindikata.
Dok se Lenjingradske kaubojke prihvataju korisnog ženskog posla i metlama čiste binu (uz graciozne, ali seksi pokrete), bend nakratko podseća na zlatno doba disko zvuka iz osamdesetih sa "You're My Heart" nemačkih Modern Talking.
"Sad opet dižite guzice", poručuje pevač dok Kauboji uleću u rok klasik "Smoke On the Water".
Long Play je ponudio svim dovoljno ludim ljudima da besplatno uđu na koncert ako budu dovoljno hrabri da se odenu kao dvojnici Lenjingradskih kauboja. Taman kad smo pomislili da je Beograd mesto dosadnih i konvencionalnih ljudi, čast srpske prestonice spašava neimenovani mladić koji se bar potrudio da napravi Leningrad Cowboys frizuru. I to prilično dobru!
Tipe prepoznaje istomišljenike kad ih vidi i mladić dobiva pozivnicu da mu se pridruži na bini. Zajedno plešu i pevaju klasik Deep Purple-a. Kao nagradu dvojnik od pevača za rastanak dobija bocu piva.
Leningrad Cowboys tresu Dom sindikata sa niljangovskom "Keep On Rockin' In a Free World". DŽonson nudi mikrofon nekolicini Beograđana, koji pokušavaju dokazati njegovo pitanje: "Čuli smo divlje glasine da su Beograđani dobri pevači?"
Lenjingradske kaubojke dobijaju svoja tri minuta za "Kids In America" Kim Wilde, a potom sledi "Pretty Fly For a White Guy" Offspring-a. U duhu pesme previše oduševljeni obožavalac se penje na stejdž, ali druženje sa bendom elegantno prekida jedna Kaubojka koja ga hvata za ruku u bezbolno vraća gde mu je mesto - u publiku (tip je još dva puta tako izlazio, ali je treći put konačno obezbeđenje izgubilo živce i uputilo ga da se oduševljava u gledalištu).
U završnici zvaničnog dela koncerta bend je izveo poznati šlager Toma Jones-a "Dellilah" kao i stari ruski klasik prepevan na engleski "Those Were the Days", da bi se posle kraće pauze uz burne uzvike odobravanja vratili na bis za "Eloise" i klasik David Bowie-a "Starman".
Vrhunac večeri bila je stara ruska pesma "Poljuško polje" od koje se orila dvorana. Fantastična slika: deset Lenjingradskih kauboja, dve Lenjingradske kaubojke, u uglu dečak Sava sa traktor-gitarom, i još dvadesetak ljudi iz publike kako se penju na binu da plešu i grleno pevaju "Poljusko polje", dok ih na nogama bodri aplauzima ostatak dvorane.
Iako Dom sindikata nje bio ispunjen do poslednjeg mesta, Lenjingradksi kauboji su sretnicima koji su došli, ponudili skoro dvočasovnu prvorazrednu rokenrol žurku, na kojoj ste mogli skoro sve: pevati i plesati sa bendom, slikati se sa Lenjingradskim kaubojima ili na kratko postati jedan od njih. Može li bolje od toga?
Коментари