Странице

понедељак, 09. август 2010.

Prkos drumski - Odmetnički sanjarski folk

Skupina akustičara neobično nazvana Prkos drumski objavila je do danas par sramotno malo primjećenih albuma, od kojih se svakako izdvaja sjajni "Vreme ispred nas". Sada su namjerni snimiti novi album obećavajućeg radnog naziva “Alhemija”, kojim će nadam se otvoriti još jedno uzbudljivo poglavlje u svojoj povijesti, do sada ispunjenoj neprekidnim promjenama i traženjima…
„Do kraja godine ćemo nastaviti rad u studiju. Pripremamo novi album koji će biti kombinacija studijskih snimaka, singlova i snimaka in vivo. Radni naziv te ploče je ‘Alhemija’. Ukoliko nam Nebo bude naklonjeno, taj album će biti gotov sledeće godine”, napisao mi je mejlom krajem jula prvi među jednakim članovima Prkosa drumskog Miloš Zubac.

Prkos drumski nalikuje engleskim progresivcima Jes (Yes), Dženesis (Genesis) ili Višbon es (Wishbone Ash) po učestalim i teško prebrojivim promjenama postave. Probajte izračunati koliko je muzičara u svega desetak godina postojanja prošlo kroz Prkos Drumski, vjerujte mi, izgubićete se baš kao i ja. Pri tom, kad sam krajem 2009. godine slučajno saznao za njihovo postojanje, na netu je bilo teško naći uopšte suvisliji podatak šta je zapravo Prkos drumski, ko tu zapravo svira, koje su albume objavili i kad! Stoga nije nikakvo čudo što sa takvim stepenom nenamjerne tajnovitosti za Prkos drumski ne zna 99,9 posto ljudi u Srbiji. Uostalom, do Prkosa drumskog sam došao sasvim slučajno, otkrivši preko majspejsa odličan novosadski sastav Emanuil, pa preko njih meni dragu Izmenu vremena, pa Mesta, pa...Prkos drumski. U međuvremenu, stanje se znatno popravilo zahvaljujući podacima izdašnoj zvaničnoj strani www.prkosdrumski.com. Njegovi članovi sebe opisuju kao "družinu više nego bend", gdje je najvažniji spoj muške i ženske energije. Akustičarsku folk-bluz družinu nazvao je po drumskom cvijetu i pokrenuo na početku stoljeća novosadski kantautor i pjesnik Miloš Zubac, uz suosnivača kragujevačkog gitaristu Aleksandra Milivojevića. Uz drugog autora u postavi Isidoru Lazarević (glas/gitara) iz Kotora, pjevačicu Draganu Bunić i pijanistkinju Tijanu Sekulić, Prkos drumski objavljuje prvenac „Slika“ (DMC Team 2004), koji danas opisuju kao „izbor ranih pesama, stilski nedosledan“, sa šansonjerskim elementima. Sa dolaskom još jednog kantautora Novosađanke Sonje Šešlije (gitara/glas), drugo otjelotvorenje Prkosa drumskog snima meni neopisivo lijep album "Vreme ispred nas" (2007 Brlog Records), za koji sami kažu da je "magična ispovedna folk bajka". Po dolasku Nevene Stefanović (gitara/glas), pripremaju (bez Bunićeve i Sekulićeve) pjesme za treći album, koje ipak nisu zabilježene u studiju, već neobavezni sobni snimci završavaju na CD-u "Jesenje lišće" (Brlog Records 2010). Posljednje otjelotvorenje Prkosa drumskog čine Zubac, Sonja Šešlija, i novopridošli Miloš Drobnjaković (mandolina, bas, usna harmonika), Vanja Srdić (perkusije) i Sanja Marković (saksofon). Kada god uzmogne, s njima svira i suosnivač Aleksandar Milivojević. Njihov izdavač, zadarski Brlog Records, ove godine objavio je kompilaciju „Gledajući unatrag vidim naprijed“ na kojoj su se našli mahom akustičarski izvođači, kantautori i bendovi iz Srbije i Hrvatske koji međusobno sarađuju i nazivaju se „Novim odmetnicima“. Među njima je i Prkos drumski sa bajkovitom 12-minutnom stvari „Vilindar“, za koju kažu da je „manifest treće inkarnacije“ družine.
“Prkos drumski je rasejan po meridijanima sveta. Sada smo u četiri grada i tri države, tako da ne možemo često drugovati i nastupati uživo. Međutim, novi album se ipak polako uobličava, a razmatramo i mogućnost sabornog susreta Novih Odmetnika na jesen, u Novom Sadu. Tada bismo upriličili zajednički koncert. Kod nas ti je to kao porodični skup...“, kaže Miloš.

- Možeš mi nešto reći o počecima Prkosa drumskog i njegovoj postavi? Zanimljiva je osnova Beograd, Novi Sad, Kotor.

Miloš: Grupa je formirana u Novom Sadu, ali su je od početka činili jedan Novosađanin, jedan Kragujevčanin i jedna Kotoranka. Novi Sad je bio stožerni grad u kojem smo svi studirali i drugovali. Kada su Aleksandar i Isidora otišli da žive u Kotor, pridružila su nam se dva kreativna momka iz Beograda, moj imenjak Miloš i Vanja. Potom nam je iz Beograda došla i Sanja. Zato danas imamo trostruku adresu. Novi Sad-Beograd-Kotor. Poslednjih meseci, Vanja živi u Njujorku te smo zaradili i četvrtu adresu. Zbog tih geografskih udaljenosti, retko sviramo u punom sastavu. Može se reći da je samo linija Beograd-Novi Sad stvaralački aktivna. Isidora ne svira s nama zbog majčinskih obaveza i daljine, a Aleksandar nam se uglavnom pridružuje na koncertima, kada nastupamo u Kotezima, u Dalmaciji.

- Kako je došlo do izdavanja CD-a za Brlog Records? Da li to znači da u Srbiji nije bilo zainteresovanih izdavača?

Miloš: Roberto Vodanović, šef izdavačke kuće Brlog Records iz Zadra, objavio je tridesetak sjajnih lou faj (low-fi) izdanja. U katalogu njegove andergraund kuće zastupljeni su bendovi i autori s kojima delimo stvaralačku viziju i imamo poetičke srodnosti. Olovni ples, Čopor, Nina Romić, Izmena vremena, Ivan Škrabe, Jahrtal...zato je bilo prirodno da se nađemo u tom umetničkom krugu. Sve su to sasvim posebni ljudi, posvećeni, skromni a raskošno daroviti. U poslednje vreme delimo istu binu, zajedno nastupamo, sviramo jedni s drugima...razmenjujemo ideje i utičemo jedni na druge. U Srbiji nismo ni pokušavali da dođemo do izdavača. Znali smo da će neki vid samizdat produkcije biti jedino moguće rešenje.



- Kako sebe žanrovski doživljavate, da li ste nastavljači akustičarske scene iz sedamdesetih?
 
Miloš: Moguće žanrovske odrednice su prilično rastegljive. U osnovi baštinimo folk-bluz nasleđe, u jednom trenutku imali smo tri kantautora u bendu, na prvom albumu bilo je elemenata šansone i pop-rok pesme, a sada se najprirodnije osećamo u eksperimentalnom folk izrazu. Menjamo se i uzrastamo. Danas smo najbliže odmetničkom sanjarskom folku. U pogledu akustičarske scene iz sedamdesetih... mogu se pronaći dobre adrese i reference. Nismo usamljeno ostrvo niti tikva bez korena. Uostalom, svaka generacija u bogatoj ponudi prošlosti otkriva svoje osobne pretke i rođake. Recimo, na ovom prostoru, grupa S vremena na vreme bila bi sasvim legitimna preteča Prkosa drumskog...Miladin Šobić takođe...a s pojedinim akustičarima iz sedamdesetih čak smo u najbližem krvnom srodstvu. Sanjin otac Vladimir Marković bio je deo sjajnog dueta Vlada i Bajka. Proslavili su Cesarićevu pesmu Oblak...

- Šta želite izazvati kod slušalaca svojom muzikom?

Miloš: Stvaralačke impulse. Unutrašnji mir. Toplinu.

- Dobili ste prilično dobre kritike iz inostranstva. Da li vas je to iznenadilo, pogotovo što pretpostavljam u Srbiji niste naišli na zasluženu pažnju?

Miloš: Edi Kuni (Eddie Cooney), muzički publicista iz Liverpula, napisao je divan prikaz u visokotiražnom britanskom magazinu Rokenril (Rock n Reel). Jeste nas to iznenadilo, ali bili smo spremni za prijatna iznenađenja. Znamo koliko možemo da damo. S druge strane, ne očekujemo mnogo od domaće muzičke kritike. Potrebno je dosta vremena da tiha voda uruši breg. A mi jesmo tiha voda. Ne računamo na instant uspeh niti na brzo prepoznavanje. Svake godine fizički smo sve dalje jedni od drugih. Ipak, postojimo i trajemo. Nemamo planove, ali imamo namere – da stvaramo i ostavljamo putokaze krajputaše za neko drugo vreme. Rečima Duška Trifunovića, biće to naše Tempo secondo...

Zvanična strana: www.prkosdrumski.com

Нема коментара: