Zvanično Goblini su posljednji koncert imali 7. juna 2001. godine u zagrebačkom klubu Močvara. Bio je to za mnoge iznenađujuć i preuranjen kraj čini se jedne od najpametnije vođenih i najuspješnijih rokenrol karijera u Srbiji na prelomu dva stoljeća. Šapčani su se iznenada pročuli velikim hitom "Cipjonka" sa drugog (kasetnog ) albuma "Istinite priče vol. 1" 1994. godine, a sastav je očevidno sazrijevao koracima od sedam milja do slijedećeg izdanja "U magnovenju" (1996) i pjesama poput naslovne ili "On je ona je". Malo ko je van kruga Goblina (ja najmanje) mogao naslutiti da će "Re Contra" (1999) biti njihov posljednji studijski album. Goblinima su se potom putevi jednostavno razišli. Najdalje je otišao pjevač Branko Golubović-Golub, koji je kao humanitarni radnik stigao čak do Avganistana i Šri Lanke. Tek prošle godine srpska javnost je ponovo čula za njega kad se oglasio knjigom opasnog naziva "Pisma iz Avganistana". Od svih Goblina, koliko je meni znano, muzički djelatan je ostao jedino gitarista Alen Jovanović, sviruckajući po klubovima sa svojim Starfakersima (Starfuckers) uglavnom stvari Goblina i pank klasike.
Kad to niko nije očekivao Goblini su u julu iznenadili objavom da su se ponovo okupili u postavi Golubović, Jovanović, basista Vladislav Kokotović, gitarista Saša Šetka i bubnjar Milan Arnautović. Povratnički koncert održaće 13. avgusta u rodnom gradu na "Šabačkom letnjem festivalu". Slijedi povratnička turneja koja obuhvata "Dane piva" u Zrenjaninu 27. avgusta, "Adrenalin" festival u Beogradu 28. avgusta, a potom idu 2. septembra u Ljubljanu, 3. septembra u Kočevje i na kraju 4. septembra u Banjaluku. Da su povratku pristupili ozbiljno svjedoči vijest da su Goblini snimili dvije pjesme za CD singl, nazvan slikovito "Crno na belo", koji treba druge nedelje avgusta objaviti Studentski kulturni centar Novog Sada i Šabački letnji festival. Kokotović mi je u telefonskom razgovoru početkom avgusta objasnio kako se desilo uskrsnuće Goblina.
Kokotović: U januaru je bilo okupljanje. Dugo godina se nismo videli zbog Golubovog posla. On se posvetio humanitarnom radu za razne agencije, iza njega je deset godina Avganistana, Šri Lanke...Do ideje o okupljanju je došlo pošto se koliko-toliko približio Srbiji i Šapcu, jer trenutno živi u Gruziji u Tbilisiju, a ima izgleda za neko slobodno vreme. Tako da smo odlučili da napravimo jednu novu stvar "Luna" i snimimo jednu staru "Kao da", koja nam se vuče još od "U magnovenju". I da probamo da napravimo par koncerata, koliko nam vreme i organizacija dozvole.
- Znači "Luna" je nastala sad kad ste se okupili?
Kokotović: "Luna" je nastala u maju. Uz neka naša dopisivanja mejlom i razmene tekstova. Znaš kad je na prvoj probi izašla iz nas bez preteranog rada, bez ičega, kao da smo je radili 100 godina. Samo je u trenutku isplivala cela pesma, za deset minuta.
- Kako dve stvari sa singla stoje u odnosu na album "Re Contra" (1999). Da li se osjeti višegodišnja razlika?
Kokotović: Mislim da će "Luna" pokazati ljudima kako bi zvučali Goblini da sve vreme postoje. Ima našu prepoznatljivost, himnični refern sa jakom porukom, ali možda će se ljudi malo iznenaditi zvukom, jer nema onog zvuka iz devedesetih, baš se osete dvehiljadite. Na prvih par taktova niko ne bi rekao, dok ne čuje Goluba, da su to Goblini. Toliki je pomak u zvuku. "Kao da" je tipična ljubavna pesma koja je nastala kad smo klinci bili i govori o nekoj Golubovoj devojci. Tematika "Lune" su klinaci narkomani. Luna je lepa gradska devojka koju droga uzima pod svoje. Opisuje se njen život, a refren je naša poruka klincima, ako se nađu u tome, šta treba da se uradi: "To od čega bežiš, to se ne leči, to se pobeđuje".
- Sad kad gledaš unazad da li je bio neminovan raspad Goblina?
Kokotović: U tome je negde i cela priča zašto sve ponovo. Mi se nismo raspali. Nismo završili celu priču, a dokle će nas nova kombinacija odvesti, niko ne zna. Naime, Golub je tada bio na relaciji "ujutro u Kninu, sutra mora u Vranje, a između bi morao da dođe na probu". I to se tako vuklo godinu-dve. Tako da smo u jednom trenutku shvatili da to ne može dalje.
- Znači miran razlaz?
Kokotović: Miran. Potpuno miran razlaz. To ti je onaj proces kad moraš da odrasteš. Golub je svoju priču video van zemlje, a i mi ostali smo morali neke svoje privatne priče da završimo. Okej nema više benda, daj da vidim šta ću da radim, čime dalje da se bavim.
- Kako sad izgledaju Goblini poslije devet godina. Matoriji?
Kokotović: Ne možeš da veruješ. Imamo osećaj da nema devet godina, nego devet dana. Kao da smo imali godišnji odmor! Sve funkcioniše. Sad sve doživljavamo mnogo ozbiljnije. Ali na probi su sve to isti klinci, koji su svirali deset godina zajedno. Potpuno je isto, kao da između nije prošlo nikakvo vreme.
- Sad ste ozbiljniji ljudi sa drugim obavezama. Kako usklađujete obaveze?
Kokotović: Dosta je teško. I dalje je Golub u Gruziji. Doći će sada. Ja živim u Batajnici, a oni (ostatak Goblina) su u Šapcu. Svaki vikend palim za Šabac. Imamo probe i spremamo turneju koja će trajati toliko koliko može, dvadesetak dana. Pa ćemo videti šta dalje.
- Šta misliš da bi moglo biti dalje?
Kokotović: Ne znam. To niko ne zna. Trebalo je čak ove godine da se nastavi turneja u decembru, već su neki datumi bili zakazani, ali je Golub dobio misiju i već u oktobru odlazi u Pakistan, gde je pitanje koliko će ostati. Čim se približi na 5.000 kilometara Srbiji, mi radimo (smijeh).
- Da li je onda izgledno da će se Goblini ponovo okupiti i naredne godine?
Kokotović: Ne znam. Koliko će njegova misija u Pakistanu trajati i šta će se desiti, niko ne zna. Ali se mi time ne opterećujemo. Pre dve godine da me neko pitao, rekao bih mu da nema nikakve šanse da se ponovo okupimo! Izgleda ima, da se polako koliko nam vreme bude dozvoljavalo, ponovo nađemo i napravimo još jedan album, ali ništa od toga ne mogu da garantujem. Videćemo šta nam život donosi.
Коментари