Странице

недеља, 10. октобар 2010.

Goblini - Više nikad neće biti isto u našim glavama

Pank sastav Goblini devet godina od prestanka rada okupio se ovog ljeta za povratničku turneju, na kojoj je u smislu posjete imao neke od najvećih nastupa u karijeri, a za članove je svakako najbitniji bio prvi u matičnom Šapcu. Basista Vlada Kokotović ne krije zadovoljstvo ludnicom koja se tih dana dešavala oko njih, iz čega se može zaključiti da su se Goblini zaista vratili da ostanu. Početkom oktobra Branko Golubović-Golub je otišao raditi novu humanitarnu misiju, ovaj put u Pakistanu, što uslovljava da će naredne mjesece Goblini provesti u stanju mirovanja, ali izvesno je da se iduće godine njihov  pjevač vraća kako bi zajedno ponovo zabrijali punom snagom...

"Mi nismo znali u šta uopšte idemo sa ovom povratničkom turnejom. Na prostoru bivše Jugoslavije smo važili kao nekakav dobar klupski bend. Međutim zahvaljujući tim festivalima u Šapcu, Beogradu, Zrenjaninu, videli smo da je to sve poraslo. To sad više nije klub, to su sad velike bine. Shvatili smo kad smo videli publiku koja dolazi, da tu ima mnogo klinaca, koji sve vreme slušaju Gobline i sad su dočekali naš koncert. Niko od nas nije znao šta ga čeka kad smo u sve ovo krenuli, a sad ovo što ostavljamo je dosta velika stvar...", kaže u dahu Kokotović.

Poslije prvog nastupa na povratničkoj turneji u okviru "Šabačkog letnjeg festivala" 13. avgusta, gdje se u prostoru stare tvrđave na obali Save okupilo više hiljada posjetilaca potpuno napaljenih na Gobline, usljedila su do kraja mjeseca podjednako pobjedonosna pojavljivanja na masovki "Dani piva" u Zrenjaninu i "Adrenalin" festivalu u Beogradu, kao i početkom septembra klupske svirke u Sloveniji i Republici Srpskoj. Goblini su vjerovatno kao zalog za budućnost snimili i povratnički singl "Luna/Kao da". Kao što se nedavno iznenada vratio u Srbiju na malo duže, poslije godina provedenih u humanitarnim misijama u Avganistanu i Šri Lanci što je omogućilo Goblinima da zasviraju prvi put poslije 2001. godine, tako je Golubov odlazak u Pakistan početkom oktobra privremeno zamrznuo dalji rad Goblina.

Pošto smo se već lijepo ispričali povodom ponovnog okupljanja sastava (pogledaj prethodni unos o Goblinima), sada je bio red da Kokotovića nazovem kući u Batajnicu i pokušam saznati kakvi su njihovi utisci sa povratničke turneje i naravno - šta dalje? Basista je bio vrlo blagoglagoljiv, pa sam svoja pitanja na kraju odstranio da ne remete tok izlaganja.

Kokotović: U Šapcu je bio naš možda i najbitniji koncert karijere! Prvi koncert posle deset godina, izlaziš na binu ne znaš šta te čeka, dolaziš tamo...Mi smo ranije bili okej, sećam se neke veličine Goblina, to je bio veliki klupski bend. Napuniš SKC (Studentski kulturni centar Beograda), bude 1.000 ljudi, ali to je samo jedan veliki klub, ništa više. Izlazim na binu gde je bar pet hiljada ljudi! Nema ono (Parti)Brejkersi su iza nas, pa su svi zbog Brejkersa. (smijeh) Svi su tu isključivo zbog nas! Ako je bilo treme i frke, sve se to dešavalo do samog izlaska na binu. Kad smo izašli sve je jednostavno krenulo, znaš? Čudan osećaj...Stvarno je bilo ludilo. Više nikad neće biti isto u našim glavama.


Meketa (stari bubnjar Nedeljko Nedić koji se pridružio u Šapcu za izvođenje "Tamare") kaže: "Prvo kad smo izašli naježio sam se. Nisam izdržao i krenula mi suza. Brišem ja suze i okrećem se, a tu pored stoji drugar Šule. Plače čovek! Plače skroz"! Šule kaže Meketi: "Ja plačem!" Meketa briše suze i kaže: "Pa kad si pička!" (smijeh)

Uh, mnogo, mnogo je to uticalo na nas. Šabac nas je prihvatio kao svoje možda mnogo više nego onda kad smo radili. Došla su neka nova deca. A mene je to oduševilo! Mi ni toga nismo bili svesni! Bar kad je Srbija u pitanju mi smo dobili mnogo više publike nego što smo je imali dok smo radili devedesetih. Očito da je tu oko nas postojala neka dobra priča, a onda je to jedna neminovnost. Imam prijatelja Đorđe Feliks, koji je imao radnju devedesetih kad smo se svi opskrbljivali sa piratskim kasetama, koji je tamo negde kad smo zadnje uspešne koncerte radili, rekao: "Vi sad samo treba da postojite!" Godine čine svoje. Ako je neki bend dobar, bez obzira što sad puni samo KST (Klub studenata tehnike Beograda) sa 300/400 karata, neminovno je po logici stvari da ide dalje. Ako te sluša 5.000 ljudi ove godine, negde trebalo bi da te već sledeće sluša 5.500, pa sledeće 6.000. Klinci koji su slušali Gobline su davali kasete nekim novim klincima, i ta se publika namnožila.

Naš zvuk je sa godinama dobio da tako kažem iskustvo. Starenje i godine jedino dobro imaju što u svemu tražiš kvalitet, a ne kvantitet. Možda smo malkice usporili, ali mi smo prebrzi bili u ono vreme! Nije sva žestina u brzini. Kad imaš godina sad koliko mi, onda neke stvari drukčije počinješ da gledaš.

Idemo odavde od mene, Alen (Jovanović, gitarista) vozi, a u kolima nas petorica. Nešto ga Šema (Saša Šetka, gitarista) zeza: "Daj stisni gas idemo 40",  Alen kaže: "Šta da stisnem gas? Prvo, auto je stariji deset godina, drugo, ko da smo klavijaturistu uzeli u bend! Svi smo po 20 kila tezi, ko da imamo još jednog člana!" (smijeh)

Planova nije bilo nekih prevelikih ni pre ovoga, a nema ni posle ovog. Na žalost baš zbog specifičnosti da Golub nije tu. Nije problem da li bi mi svirali ili ne. Kad smo prestali da sviramo, to je bilo zbog problema da li Goblini fizički mogu ili ne mogu da se nađu. Da li ćemo ponovo svirati? Hoćemo sigurno! Samo je pitanje koliko i kad možemo. Možda se situacija raščisti za mesec dana kad se Golub tamo smesti, instalira net i tamo se neki razgovori završe...Jedno je sigurno, ovo nisu bili zadnji koncerti Goblina! Sledeće godine Goblini će odsvirati barem dva koncerta. Kolike god su Golubove obaveze sigurno ćemo svirati bar te koncerte. A dužni smo koncerte u Beogradu, Zagrebu, u mnogo mesta recimo po Sloveniji gde smo jako voleli da sviramo, a sada nismo mogli...

Zvanična strana: www.goblini.com

Нема коментара: