Bajaga i instruktori čitavu prošlu i polovinu ove godine proveli su na slavljeničkoj turneji povodom četvrt stoljeća od prvenca "Pozitivna geografija" (1984). Jednog od najpopularnijih jugoslovenskih i srpskih pop-rok muzičara Momčila Bajagića tokom 25 godina pratila je momčad Instruktora, u kojoj su neki skoro od početka, pa čak i nešto ranije, a drugi su pristigli u njihove redove nešto kasnije. Ovdje se pruža rijetka prilika da neki Instruktori sami kaže nešto o sebi...
Bajaga i Instruktori održali su početkom prošlog decembra konferenciju za novinare u Domu omladine Beograda, povodom predstojeća tri prednovogodišnja koncerta u Sava centru, u okviru slavljeničke turneje. Dok je većina novinara sasvim očekivano stala u red da razgovaraju sa Bajagom, moja malenkost je (razgovarajući do tada više puta sa Bajagićem), odlučila da više pažnje posveti njegovim Instruktorima.
Cvele
Basista Miroslav Cvetković jedan je od Bajaginih Instruktora sa najdužim stazom. Svirao je sedamdesetih u beogradskom sastavu Tilt sa budućim/bivšim kolegama Instruktorima, gitaristom Nenadom Stamatovićem, bubnjarom Vlajkom Golubovićem i pjevačem Dejanom Cukićem. Svirao je bas na singlu akustičara Suncokret "Kara Mustafa/Moje tuge" (1975)...Početkom osamdesetih bio je u novovalnoj Papatri koja nažalost nikad nije objavila već snimljeni prvenac (vidi unos Papatra). Cvele godinama radi uporedo kao snimatelj i producent. Pominje se kao snimatelj singla Partibrejkersa "Hiljadu godina/Večeras" (1984) , prvenca "Partibrejkers" (1985) i drugog albuma Riblje čorbe "Pokvarena mašta i prljave strasti" (1981). Kao basista, producent, aranžer i snimatelj radio je sa još nekoliko beogradskih muzičara "Rubber Soul", jedinstveni pokušaj da se izmašta i snimi 15 pjesama Bitlsa (Beatles), od kojih su ostali zapisani samo njihovi naslovi. Cvele se prisjetio da je zapravo saradnju sa Bajagom počeo još koju godinu prije "Pozitivne geografije"...
"Od samog početka sam ušao u bend kad se osnivao, dok sam zapravo radio sa Bajagom i pre toga. Snimili smo prvu verziju pesme 'Pustite me druže' za tv emisiju 'Rokenroler'.. To je zapravo bilo gradsko zezanje. Skupili se muzičari, Bajaga je imao pesmu i 'ajde da je snimimo", kaže Cvele.
- Bajaga mi reče da je čak "Pustite me druže" bila planirana da se nađe na "Paket aranžmanu" (ključan album beogradskog novog vala koji su snimili Idoli, Šarlo akrobata i Električni orgazam 1981. godine).
Cvele: Ja sam u to vreme radio u studiju Enca Lesića, koji je bio prvi privatni studio u Beogradu, gde su muzičari imali lakši pristup nego u neki zvanični. Mislim da smo imali samo par termina i nismo stigli da je napravimo ili je nešto drugo bilo u pitanju...To je bilo spontano druženje i tako je nastala pesma. Ko kod je bio svratio u studio učestvovao je u svirci i stvaranju pesme. Tako je počela moja saradnja sa Bajagom...
- Malo zatim Bajaga je krenuo raditi svoj prvi album "Pozitivna geografija".
Cvele: U to vreme kod muzičara naših godišta u Beogradu bila je vrlo pozitivna atmosfera, pogotovo kad se pojavio novi talas. Ljudi su se mnogo više družili, što privatno po žurkama i kafanama, i vrlo je lako bilo da napraviš saradnju sa bilo kim. Svi su bili drugari. Bajaga je krenuo da radi album sa (Kornelijem) Batom Kovačem, a ja još uvek o tome nisam znao ništa. Međutim kad je trebalo da se realizuje dalje u studiju, zvao je ljude koje je poznavao, i za koje je mislio da mogu da mu pomognu. Na prvom albumu sam samo pevao, nisam ništa svirao. Kad je izašla 'Pozitivna geografija' odjek je sve nas iznenadio, naročito Bajagu. Došao je na ideju da skupi bend, da se to svira uživo i prirodno je bilo da skupi ljude koji su mu pomagali oko albuma. Tako je počelo.
- Prvi koncerti u aprilu 1984. godine bili su u zagrebačkom "Kulušiću", a potom i Domu sindikata u Beogradu.
Cvele: Pre svega album je napravio veliko iznenađenje, jer je bio dosta drugačiji od svega što se snimalo u tom trenutku. Malo se ljudi seća, ali rokenrol je bio dosta umoran u tom trenutku...Bilo je bendova koji su već počeli da budu dosadni, od Yu grupe i Pop mašine...ne umanjujem njihov značaj, čak sam veliki njihov fan, ali bili su došli u situaciju da nisu znali kuda dalje. Onda se pojavio album koji je bio veseo i optimističan, i to je ljude jako privuklo. Kad smo radili prvi koncert imali smo već spremnu publiku da to čuje uživo.
- Za drugi album "Sa druge strane jastuka" (1985) svirali ste stadion Tašmajdan, a za "Jahače magle" (1986) Beogradski sajam. To je nekako baš munjevito raslo...
Cvele: Ima jedan značajan detalj, koji se često previđa: Bajaga nije bio početnik. Izašao je iz velike grupe koja je bila jedna od najpopularnijih. U Ribljoj čorbi je pokupio dosta znanja o poslu. Vrlo je vešto to znanje preusmerio na Instruktore. Izbegli smo neke početničke greške što se tiče organizacije, posebno koncerata, i napravili smo uspešnu karijeru. Prvi album je za nas bio podsticaj i nekako smo uzjahali povoljan vetar, zato je išlo spontano i glatko do četvrtog albuma.
- Koji vam je omiljeni album Bajage i Instruktora?
Cvele: Lično jako volim "Prodavnicu tajni" (1988). To je naš netipičan album i meni nekako emotivno najbliži. U principu na svakom albumu ima po nekoliko pesma koje su mi jako drage i koje dalje volim da sviram.
- Poslije tog albuma došle su mračne devedesete. Koliko je bend bio blizu da prestane postojati?
Cvele: Jako blizu. U jednom trenutku je bend i prestao da radi! Bilo je jako teško...pogotovo za ljude kao mi koji imaju nešto morala u sebi. Sklop okolnosti je bio takav da je bilo malo nenormalno da ideš i sviraš, kao pokušavaš da zabavljaš ljude, u trenutku kada se dešavaju grozne stvari. Bilo je skoro nemoguće organizovati bilo šta i u jednom trenutku smo stali, i neko vreme sačekali. Bajaga je osetio da je trenutak da krenemo ponovo i to je bilo to! Shvatili smo da je muzika jedino čime želimo da se bavimo.
- Kako je izgledalo ovih 25 godina Bajage i Instruktora?
Cvele: Jako teško je reći. Meni u principu jedini važan trenutak jeste vreme koje provedem na bini. Hvala Bogu, do sada se retko u tih preko 2.000 koncerata desilo da stojim na bini, a nisam jako zadovoljan. Drugo nije ništa ni bitno. Uostalom, kod nas biti slavan ne znači ništa.
- Krajem novembra ste na slavljeničkoj turneji svirali dve večeri u Ciboninoj dvorani u Zagrebu, gdje je bilo jako puno klinaca, koji možda nisu ni bili rođeni 1984. godine...
Cvele: To je najlepše od svega, što dolaze klinci koje su roditelji gajli na Bajaginoj muzici. Možeš da gajiš klince koliko hoćeš na nekoj muzici, ali ako se to njima ne sviđa nema šanse! Deca su najstroži kritičari. Ipak u Bajaginoj muzici nešto postoji što se dopada ljudima svih uzrasta i ubeđenja.
- Da li to znači da je budućnost Bajage i Instruktora svijetla?
Cvele: Naša budućnost zavisi samo od pesama. Čuo sam par novih pesama koje je Bajaga napravio i mislim da to za nas znači još dosta godina rada...
Žika
"Meni je ovo do sada izgledalo kao uzbudljivih 25 godina, za nekog čoveka koji je bio mlad, a sada više nije. Narednih 25 godina vidim isto ovako, možda malo motorika neće biti ista, ali trudićemo se, uvek su tu vežbe, sklekovi, kolutovi napred, nazad...", kaže ubijedljivo najpopularniji Instruktor Žika Milenković.
Počeo je razmijenjivati ideje sa Momčilom Bajagićem još prije no što je gitarista Riblje čorbe krenuo u snimanje prvenca "Pozitivna geografija". Bajaga se sjeća da je u svom iznajmljenom stanu u Kosovskoj ulici na novom kućnom snimaču prvo uradio demo za Žikinu "Darling You Never Know How Much I Love You". Žika je učestvovao na Bajaginim prvim koncertima 12. aprila u zagrebačkom klubu "Kulušić" i 21. aprila 1984. godine u Domu sindikata. U Beogradu je prateći sastav prvi put nazvan Insturktori pozitivne geografije. Malo je poznato da su u Domu sindikata Instruktori zasvirali pank da bi Žile otpjevao "Ći bu ći ba", obradu hita pop pjevačice Ljupke Dimitrovske.
"Tada je bila potrebna obrada 'Ći bu ći ba' da malo dignemo atmosferu, a i ja da se malo eksponiram...Meni u principu nije izgledalo kao da će da bude samo jedan album, pogotovo kad sam video kako prolaze tri prva nastupa. Kada je Bajaga onda ozbiljnije odlučio da nastavi samostalnu karijeru ukapirao sam da ostajemo zajedno u poslu", priseća se Žika.
"Ostajanje u poslu" u ovom slučaju znači Milenkovićev autorski doprinos za neke od najpopularnijih pjesama Bajage i Instruktora, kao što su "Francuska ljubavna revolucija" ("Sa druge strane jastuka" 1985), "Samo nam je ljubav potrebna" ("Jahači magle" 1986), "Život je nekad siv nekad žut" ("Prodavnica tajni" 1988)...
"Sve se može kad se hoće! Nadam se da ću i ubuduće imati pesme na albumima Bajage i Instruktora. Kako mi je išlo do sad, valjda će i od sad..", vajka se Žile.
Cukić
Nekadašnji član prvobitne postave Instruktora Dejan Cukić, izuzimajući jednokratno 1997. godine na koncertu na beogradskom Trgu republike, pridružio se poslije više od 20 godina ponovo Instruktorima na bini u novembru u Zagrebu, a potom i u Beogradu i na još nekoliko koncerata slavljeničke turneje.
"Proslava je 25 godina Bajage i Instruktora, a ja sam bio u početku benda, pa su me pozvali i naravno da sam rekao važi. Nisu nam se ukrštali putevi ranije. Sada je došao taj trenutak. Ovo je jako uzbudljiva situacija, u trenu smo se svi pomladili 25 godina, što je jako dobro za bend", rekao mi je Cukić.
U Zagrebu dva puta u Ciboninoj dvorani krajem novembra oko 10.000 Zagrepčana imalo je priliku poslije više od dva desetljeća prvi čuti i vidjeti Cukića kako sa Bajagom i Instruktorima ponovo izvodi "Marlenu", "Male slonove" i "Bam bam bam". Cukićev nastup je bio dovoljno upečatljiv da hrvatska glasila izvijeste da se "pred zagrebačkom publikom pretvorio u rasplesanu zvijer koju je bilo gotovo nemoguće zaustaviti"! Slično je bilo i treće večeri u Sava centru.
"Bilo je bolje nego što sam očekivao. U početku benda bilo je zezanja i humora, koji smo unosili u nastup. Kako se proslavlja 25 godina benda, bilo je logično da se Žika (Milenković) i ja podsetimo nekih naših budalaština", kaže Cukić.
Kada je još kao gitarista Riblje čorbe Bajaga snimio "Pozitivnu geografiju", bivši pjevač rok sastava Bulevar i u tom trenutku novinar muzičkog časopisa Rok (Rock) Cukić je otpjevao prateće glasove. Potom je bio u postavi za prve koncerte u "Kulušiću" i Domu sindikata.
"Sve je to dosta neobavezno bilo bez ideje da će to biti bend, jer je Bajaga bio još član Riblje čorbe. Snimio je album i 'ajde da mu nešto pomognemo jer kao gitarista se plašio kako će sad on pred mikrofon, pa je zvao mene i Žiku da mu držimo strah. Za prvi koncert u 'Kulušiću' nije bilo puno ljudi, možda stotinjak, ali se osetila strašno dobra energija. Bilo je dobro druženje i zabavno da budemo zajedno, ali bez nekog velikog plana, možda još da samo odsviramo turneju po radnim akcijama. Sa devojakama, sada našim ženama, Bajaga i ja smo otišli na more, na Mljet. Bora Ðordević je zvao Bajagu da se vrati zbog neke hitne turneje u Grčkoj. On je rekao da neće. Glupo je stvarno bilo da se vraćamo, lepo nam je bilo. Kad smo se konačno vraćali, sišli sa trajketa, u novinama je već pisalo da je Bora izbacio Bajagu iz benda", prisjeća se Cukić.
Sa Bajagom i Instruktorima bio je još za albume "Sa druge strane jastuka" (1985) i "Jahači magle" (1986). Njegov glasovni doprinos je posebno primjetan u pjesmama "Vidi šta sam ti uradio..." i "Bam bam bam". Poslednji put nastupio je sa Bajagom i Instruktorima na turneji po Sovjetskom Savezu u podmoskovskom gradu Ivanovo 1987. godine. U to vrijeme je bio snimio prvi samostalni album "Spori ritam" sa čuvenom eksplozivnom verzijom Azrine "A šta da radim".
"Ja sam pre svega pevač pa sam snimio svoj album, koji je bio dosta uspešan. Bilo je glupo da sviramo sad neke pesme sa mog albuma, tako da smo seli i razgovarali Bajaga i ja, i svako je otišao svojim putem", objašnjava Cukić.
"Mislim da ćemo u idućih pet godina razbiti! Bajaga je u dobrom fazonu, jer nekoliko novih pesma koje je napravio su zaista odlične. Ove dve-tri pesme koje sam čuo zaista su obećavajuće. Mislim da smo što se tiče uspeha bar narednih pet godina mirni", kaže klavijaturista Saša Lokner.
Dok Momčilo Bajagić proslavlja 25 godina samostalne karijere, odnosno od izlaska kultnog prvenca "Pozitivna geografija" (1984), Lokner broji nešto manji staž u Instruktorima, jer je upravo zahvaljujući igri slučaja ispao iz prvobitne kombinacije da odmah zasvira u bendu.
"Kod kafane 'Lipa' (u Beogradu) sreo sam se sa Bajagom i rekao mi je da će da pravi album 'Pozitivna geografija' i da već beleži stvari na magnetofon. Rekoh: 'super ali ja za pet dana idem u vojsku!'. Kad sam došao iz vojske, još par meseci sam sviruckao sa još nekim drugim bendovima. Onda smo se se sreli na nekim svirkama i dogovorili da konačno dođe taj trenutak i zasviram u Instruktorima. Došao sam pred kraj 'Sa druge strane jastuka' (1985), za tu turneju i faktički prva ploča gde sam u statusu člana benda su 'Jahači magle' (1986)". Žao mi je što nisam svirao na 'Pozitivnoj geografiji' pogotovo što je taj album Bata Kovač producirao. Načekao sam se posle da mi on bude producent", kaže Lokner.
Upitan žali li za još nečim u dugogodišnjoj karijeri Instruktora, Lokner ističe devedesete koje su "realno na neki način povukle ručnu kad nije trebalo i usporile bend u trenutku najveće snage, i po godinama i po statusu".
"Ali nekako smo se izvukli. Bajaga je vrlo brzo shvatio šta se dogadja. U jednom trenutku je čak hteo i da rasturi bend, pa je odustao. Nastavili smo i preorijentisali smo se radeći po inostranstvu. Zapravo, išli smo za svojom publikom. Kako su ljudi naše generacije krenuli u migracije tako smo i mi krenuli za njima. Svirali smo dosta po Evropi, Americi...i realno 2002. godine kad dolazi Vule (šef Long pleja Zoran Vulović, nekad klavijaturista i vođa U škripcu) u ekipu, kad radimo sa (starim producentom Sašom) Habićem album 'Zmaj od Noćaja' (2001), dogovorili smo se da zagrizemo do kraja! Mislim da je desetak poslednjih godina bilo prilično uspešno za nas", ocijenjuje klavijaturista.
Posjetioci koncerata 28, 29. i 30. decembra u Sava centru od Long pleja dobili su jedinstven poklon - uz ulaznicu se dobijao po CD primjerak rematerizovanih albuma "Pozitivna geografija" (1984), "Sa druge strane jastuka" i "Jahači magle". Lokner ne skriva da je iznenađen koliko dobro dvadesetak godina kasnije zvuče remasterizovani albumi.
"Od kako slušam remastere otkrivam kako ima divnih trenutka, posebno na 'Jahačima magle'! Čuje se svašta, dugo ih nisam slušao i baš sam se prijatno iznenadio, posebno zvukom, produkcijom...mada smo znali i onda da će biti odlična ploča, jer smo je radili natenane u idealnim uslovima. Ima sjajnih momenata, posebno '442'...", priča Lokner.
Gitarista zasvirao sa svojim herojima Instruktorima
Gitarista Instruktora Ljubiša Buba Opačić (1968-2008) preminuo je uslijed iznenadnog prestanka rada srca 28. septembra 2008. godine u Mariboru, tokom noći u svojoj hotelskoj sobi poslije koncerta prethodne večeri. Umjesto da uzmu novog člana Instruktora, odlučeno je da kao saradnik benda nastupa beogradski gitarista Marko Nježić-Kića. Nekada član alternativnog sastava Vrum (Vrooom), sa kojima je snimio albume "Torpedo" (1999), "Ventilacija" (2000) i "Evolucija" (2004), Nježić je između ostalog bio snimatelj prvenca "Svaki dan ostaje isti" (2007) benda Broken Strings, Blok autovog (Block Out) DVD-ija iz 2007. godine i naposlijetku I plejovog (E Play) albuma "Drago mi je da smo se upoznali" (2009).
- Da li je bilo teško savladati ovako obiman repertoar?
Nježić: Nije, znam sve pesme, a neke imam u glavi 20 godina. Jedino mi je bilo malo teško kada sam skidao neka sola, jer sam želeo da budu uživo kao u originalu, onako kako su zvučala na pločama (pogledaj unos o albumu "Sa druge strane jastuka").
- Imaš li možda neki omiljeni solo, pjesmu ili trenutak u toku nastupa?
Nježić: Pa, volim da se blesavim na sceni sa Žikom (Milenkovićem). Volim posebno "Dvadeseti vek" i "Dobro jutro džezeri". Kad tu sviram solo nekako osećam da su to moji trenuci na koncertu. Bajaga i ja na koncertu sviramo dosta gitara i sve mi je super. To je taj zvuk koji pomera i obara, to je ta emocija, sjajno!
- Bajagu i instruktore je zadesila tragedija kada je umro Buba. Kako je došlo do tvoje saradnje sa bendom?
Nježić: Nikola Vranjković (gitarista Blok auta) je moj dobar drugar i tonac Bajage i Instruktora. Kada se pre godinu dana nije znalo ko će menjati Bubija i šta će dalje biti, Nikola me predložio, a neki od članova benda znali su me i ranije. Napravili smo dve-tri probe, jednu audiciju na brzaka i sve je leglo. Jednostavno, to je bilo to!
- Bajaga reče da si ti u tim teškim trenucima za bend zapravio bio najbolje moguće riješenje, kao Bubin prijatelj.
Nježić: Jeste. Nisam neko ko je samo upao sa strane. Nekako je sve ostalo u krugu porodice, da tako kažem.
- Ti nisi punopravni član Instruktora već sarađuješ sa bendom. Kako vidiš nastavak te saradnje u budućnosti?
Nježić: To je otvoreno pitanje za sada. Radimo zajedno, sve je u najboljem redu, ja sam zadovoljan i što je najvažnije oni su zadovoljni...Muziku doživljavam kao veliku radost, koja je u ovom slučaju još veća jer su Bajaga i Instruktori moji heroji iz mladosti! Stvarno mi je zadovoljstvo da sam sa njima. Mene uz tu muziku veže posebna emocija, skoro klinačka...i mogu reći da sam sretan ko neki klinac...tako sve ovo doživljavam i proživljavam.
Zvanična strana: www.bajaga.com i www.lpbgd.com
Aleksandar Arežina
Коментари